Titel German English Afrikaans Serbian Slovak Czech Help
Глава 1 Гросглокнер

Глава планина

[ГР 1.1] Чини вам се дивним преуспела слика како цар гора, назван "Гросглокнер", величанствено и неустрашиво диже своју главу из средине своје велике браће и у неку руку гледа на све стране где се налазе његова деца која полазе од њега; али још дивнијим ће вам се чинити када вас – добрим поретком почевши од његових најмањих потомака – тек одведем до њега.

[ГР 1.2] Дакако ће вас мало зачудити када показујем да ваша Штајерска с ове стране реке Драве нема ни једно брдо које не би било потомак овог оца планина. Али без обзира, на крају ће се ипак показати при збиру свих истина колико смо промашили при овом приказу.

[ГР 1.3] Па ево гледајте: Када се на пример попнете на ваш "Шлосберг" [код Граца] или на ткз. "Росенберг" или на "Плабуч" или на Бухкогел или се упутите доле до задњих огранака словеначких брежуљака, онда вам кажем да се на тим брдима, укључујући и оне алпе на које сте се већ попели, још увек пењете на подножје Гросглокнера.

[ГР 1.4] Ако је неком тешко да верује ово, могао би, ако би узео први планински пут, само примера ради отпочети своје путовање овде на ткз. брду "Бухкогел", а одавде непрестано се држати планинских гребена – који дакако неће увек бити исте висине, али ипак довољно високи да се могу разликовати од долина – па ће на овом дашта нешта тегобном путу већ за дан путовања доспети на оне алпе које углавном деле Штајерску од Корушке, при чему не треба ништа друго до да настави мучан пут преко свих алпа, па ако уосталом има јаке ноге, може рачунати да ће најкасније за десет дана доспети у већ блиске пределе нашег Гросглокнера, немајући ни једном потребу прећи преко неке дубоке долине.

[ГР 1.5] Ово путовање ће га сигурно уверити да је ваш Бухкогел заједно са његовим надалеко растегнутим огранцима итекако још повезан са овим оцем планина. Ко, пак, не намерава ићи на такво мучно путовање, нека у том случају узме само добру карту, где исто путовање може прећи дашта пуно удобније непогрешиво својим прстом, па ће се сигурно уверити у исправност овог исказа.

[ГР 1.6] "Јест", казаћете, "нека буде све то тако, јер је чак и Северни пол повезан са Јужним полом, па на тај начин могу бити повезани Бухкогел и Гросглокнер, али зашто је ова повезаност важна? Где овде вири неко Јеванђеље?"

[ГР 1.7] А Ја кажем: Само мало стрпљења, дечице Моја! Јер између горе Бухкогел и горе Гросглокнер има доста простора и којечега да се на земљишту тог простора може посејати добро горушичино зрно, које ће никнути и раширити своје гране и корење толико колико наш велики отац планина шири своје руке и децу.

[ГР 1.8] Овде се одмах може сместити питање, и то наиме ово: "Шта је до тога што тамо поврх Гросглокнер диже своју главу над свим горама, у некој другој земљи неки други који је још виши од Гросглокнера и опет у некој трећој земљи још неки трећи који гледа преко свих других?"

[ГР 1.9] Овде на ово питање кратко одговарам и кажем ништа друго до да је ово збиља врло потребно зато што од надвисујеће висине таквих гора у природном погледу не зависи само уредно одржање оних земаља у којима се налазе него и целог неког копна, као нпр. Европа од она три вама унеколико позната ледника, Азија и Америка од њихових, итд.

[ГР 1.10] При одговору на ово питање, јавља се опет ново, и то следеће где кажете: "А зашто? Како је могуће?"

[ГР 1.11] И на то вам такође одговарам кратко, наиме овако: Баш као што живот тела зависи од главе, јер ако се глава одвоји од трупа или се другачије јако оштети, одмах пропада живот целог осталог тела.

[ГР 1.12] Овај одговор нека вам је засад довољан, јер управо такав је однос таквих гора према осталој земљи, као што је однос главе према осталом телу. Ако живот и не потиче непосредно од главе, ипак је глава главни орган примања природног живота, из којег, управљајући целим телом, тек прелази у све његове делове. Човечије тело има још многе друге екстремитете које може да изгуби не изгубивши живот, но, главни екстремитет тела не може се изгубити не изгубивши живот.

[ГР 1.13] Гле, исти је случај и са нашим највишим горама. Можете откопати цело брдо Бухкогел, штавише можете навалити и на неку вишу алпу ако сте расположени и ако имате снаге, али да је некоме могуће да навали и на Гросглокнер и да га поравна попут раније споменутог Бухкогела или неке друге алпе, онда такав подухват не би прошао тако некажњиво као поравнање Бухкогела или неке друге знатније висине. Јер оваква мања поравнања готово не би повлачила никакве осетљиве последице, докле би поравнање Гросглокнера сместа претворило непрегледне крајеве у вечну зиму или барем у далеко протегнуто језеро.

[ГР 1.14] Овде ћете поново питати: "А зашто? И како је то могуће?"

[ГР 1.15] Мали пример ће вам ову ствар одмах очевидно представити.

[ГР 1.16] Гледајте: Знате да се почев из тела сва крв упућује у главу. Ако се сада глава одвоји од тела, шта тада чини крв? Гле, већ имамо одговор, јер сами кажете: "Па, сместа ће крв истећи из жила, облити труп, па ће се жиле и цело тело спрчити; тело ће задесити сигурна смрт."

[ГР 1.17] А исти је случај код такве горе која је такође укапник огромних унутарњих извора Земље које својом великом тежином притиска, и пропушта кроз своје поре само онолико како би цела земља надалеко примила своје нужно наводњавање, а претек непрестаног ветрења унутарњих вода из ваздуха пажљиво опет сама усисава; и да се не би опет тако лако одвојило, испарење претвара у трајан лед и снег, што је и разлог што овакву гору ретко видите без испарења и облака.

[ГР 1.18] А оно што Гросглокнер чини, исто то морају – мада у мањем обиму – када је време и прилика и сва његова деца и дечица.

[ГР 1.19] Зашто кажем овде "деца и дечица"? Једноставно зато што су највише горе на Земљи током обликовања планина прве које су обликоване, и тек од њих друге повезаним редом на начин као што већ знате. Само не морате при том мислити да је можда данас на пример настао Гросглокнер, сутра његова деца а прекосутра његови унуци; него између ових низова настајања налазе се дуга временска раздобља, која се не ретко протежу више милиона земаљских година, тако да се у некој земљи ретко налазе две горе које су једнако старе. – А да наш Гросглокнер припада најстаријим горама Земље, можете најпре видети из тог што га називам "оцем гора", а друго, што је глава више земаља, и реће, то сведочи његово стење, које се огромно разликује од стења његове деце и дечице.

[ГР 1.20] А као што су горе све више приближавајући се своме оцу, тако су и све старије, и што је њихово теме украшеније трајнијим снегом и ледом, тим више постају и узвишеније и значајније. Ово морате ваљано да запамтите јер наставак ће показати колико је веома значајна ова реченица. Зато се нећемо упустити у нека дуга споредна излагања, него одмах прећи до главног, и то најпре у природном, па у духовном и коначно у јеванђеоском погледу.

[ГР 1.21] Има много људи који кажу: "Благ брежуљак са њивама, ливадама, воћњацима, шумом и пашњацима без сумње ми је дражи од сто Гросглокнера."

[ГР 1.22] Такви људи, додуше, с једне стране имају право, јер на вечном снегу и леду Гросглокнера никако се не може засадити виноград – штавише ни задња биљка, као нпр. камена маховина, не успева тамо.

[ГР 1.23] А Ја питам: Зар неку гору треба процењивати једино по њеној биљној плодности? Ако је до плодности, онда је свака гора сувишна, јер у равници се очито лакше ради но на било каквој гори и искуство вас је ваљда већ често поучило да у равници све добро успева. Према томе, сигурно је бедасто процењивати неку гору по њеној плодности, јер плодност гора није услов њиховог постојања, него нешто сасвим друго. Тако ће ваљда они који плодан брежуљак цене више од неплодног високог ледника морати да повуку реч, и мораће им се допасти када кажем: Један квадратни хват леда Гросглокнера по себи вреди више од квадратне миље пуне преплодних брежуљака!

[ГР 1.24] Овде ћете поново питати: "Па зашто? Како је то могуће?"

[ГР 1.25] А Ја вам кажем: Ако је само до одређеног приноса и дохотка, то са очима ваше главе, узевши њих саме, не можете зарадити ни пару, а дашта вашим рукама и ногама! А зар због тога око не вреди више од руку и ногу, које бисте тешко користили без очног вида? Па ипак је зеница ока сићушна спрам руку и ногу. И зар не морате сваку ствар коју хоћете зграбити руком најпре зграбити оком и исто тако ступити оком испред ногу?

[ГР 1.26] Ако ово узмете у обзир, онда ћете увидети што квадратни хват леденог земљишта Гросглокнера процењујем више но целу квадратну миљу најплоднијих брежуљака. Јер без ока мало плодова бисте родили рукама и ногама, исто као што би и равнице и брежуљци бедно рађали без вечног снега и леда ледника. И у том погледу би неки имућан ратар могао отпутовати до Гросглокнера и у Моје име пољубити његов лед, јер од величине површине пољупца леда при Гросглокнеру зависи сва плодност његовог земљишта.

[ГР 1.27] Да нећете можда и овде упитати: "Па зашто? Како је то могуће?" – Само мало стрпљења, биће одмах!

[ГР 1.28] Знате да се по старој пословици једнако радо удружује једнаким. Ако у вашој соби имате неки влажан камен у зиду, неће се баш тако лако осушити, већ напротив привућиће још влаге са свих стране, па ће према томе свој вишак влаге пренети на остали зид који га окружује и тако проузроковати велику влажну мрљу у вашој соби.

[ГР 1.29] Гле, исто тако јесте опет са нашим Гросглокнером. Он је такође велик влажан камен у далеко простртим крајевима једног дела Земље, па из далека са свих страна привлачи сувишну влагу лебдећу у ваздуху. А ако би ове влаге у стању капи остале у његовим стеновитим зидовима, сместа би опет отекле од ове дивовске стене у великим струјама и опустошиле би многе крајеве око ње. А да се такво што не би догодило, својом висином и особеношћу стења проузрокује да влаге усисане њим одмах постају снег, град и лед.

[ГР 1.30] Овде ћете рећи: "Ако је стварно тако, онда временом мора израсти преко целе Европе!"

[ГР 1.31] Јест, то би сигурно и био случај да нема децу и дечицу. Тако ова деца растерећују свога оца, и то на овај начин: Када његово снежно и ледено бреме нарасте одозго и са стране, доњи делови или доњи снег и лед притиска се и сабија такође све више, при чему се затим ови делови воде и ваздуха оваквим притиском запале у безбројне комадиће, па се поново разложе у магловита испарења и подижу се из овог места њиховог тамновања. И како такав ледник своју изврсну силу привлачења има само у његовим највишим областима, то би се ова испарења која су умакла његовим нижим и доњим областима разлила као течност у токовима у равнице које се налазе ниже уништавајући све, или, барем на вишим тачкама, придружила би се снегу и леду и даље раширила и умножила, тако да би за хиљаду година прекрила читаве пределе.

[ГР 1.32] Међутим, како се не би догодило ни једно ни друго, придружена су таквом оцу планина непрегледна деца, која жељно преузимају на себе преоптерећење њиховог оца, и за оно што је и њима превише, гле, већ чуче око њих опет гомила дечице, која претек жељно преузимају; и што и њима буде превише, тек тим благосиљају целе друге прострте равничарске пределе.

[ГР 1.33] И ако ово само донекле схватите, лако ћете увидети зашто се од такве високе горе шире готово зракасто тако надалеко истегнути повезани планински венци у свим правцима, па вам неће звучати баш смешно, када кажем да и из ваших самих бунара пијете воду Гросглокнера и да у вашој земљи готово нема извор који своје плодно постојање исходишно не захваљују овом оцу планина.

[ГР 1.34] "Јест", казаћете, "али шта је онда кишница?"

[ГР 1.35] И Ја вам на то кажем да у вашој земљи ретко која кап кише падне из облака коју није послао Гросглокнер и његова пространа деца. Па не бисте погрешили казавши: "Гросглокнер киши над нашом земљом!"

[ГР 1.36] А зашто? – Зато што има три различите, надалеко раширене снажне руке, од којих се једна шири на све стране у његовој деци и дечици, друга у свим изворима, потоцима и рекама, често много даље раширених од његове деце и дечице, а трећа најдаље пружена рука састоји се пределом облака чије је средиште за више земаља баш код Гросглокнера и које у својој многој широм расејаној деци има брижне чуваре и подређена почивалишта где се поново скупља у све већим испарењима. И ако се на пример на Коралпи прегусто нагомилају, онда и таква алпа опет има подређену дечицу која жељно растерећују велики део бремена своје мајке – којом приликом ова трећа рука Гросглокнера, обично обасипајући благодатном кишом, брижно потпомаже убоги биљни и животињски свет равница и пружа им укусан оброк.

[ГР 1.37] Но, то је само природно-користан рад и намена овог оца планина.

[ГР 1.38] Међутим, иза ове налазе се у позадини још друге две, и то много важније, које ћемо у следу ове објаве тек упознати; па тек упознавши их примећиваћете живо у вама пробитачан појам велике користи таквог дива планина који изгледа мртав. Јер заиста вам кажем: На свету све изгледа наопако! Тамо где на земљи видите пуно живости, тамо се налази исто толико смрти, а где мислите да је све утонуло у вечну смрт, тамо најчешће влада највеће изобиље живота и неизмерно ревносна делатност.

[ГР 1.39] Из тог разлога су најчешће сви пророци и видеоци пребивали на горама; и Ја сâм, бивајући човеком на Земљи, боравио сам првенствено радо на горама. На гори отерао сам занавек кушача; на гори нахранио сам толико гладних; на гори предао сам у Мојој речи цело небо; на гори показао сам се превечним животом преображен тројици познатих; на гори молио сам се; и на гори сам разапет.

[ГР 1.40] Зато поштујте горе, јер заиста, што више дижу своје теме над дубоким калом људског користољубља, утолико су посвећеније и исто тако је благословенији сав остали крај.

[ГР 1.41] Како то, делом смо већ чули, а след ће вам тек све то приказати у правом светлу – па нека ово буде доста за данас.

Глава 1 Мобилни приказ Импресум