Help

jakob-lorber.cc

Глава 13 Божје домаћинство, књига 1

1. И сада се врати поново Адаму и Еви и погледај какво беше даље владање њиховог живота у телу и владање њихових двају потомака пред свевидећим очима светости Јеховине. И гле, кратко време које је износило по вашем рачунању тридесет земаљских кругова око сунца, које називате "године", живеше пар у кругу својих благословених потомака, којих број беше једнак броју година, изузев Кајина који не би благословен.

2. И гледајте даље шта се збило! Адам иђаше Господњега дана, који му би наложен даном одмора у његовом срцу већ од саме вечне љубави и потом од анђела вишеструко ради сећања великих дела смилујуће се љубави и ради посматрања препуног страхопоштовања неизмерне светости Бога, доброга Оца, сам преко потеза земље да посматра лепоту краја и одвећ му се допаде свет, тако да се у својим мислима сасвим удаљи од Бога.

3. И тако овим посматрањем дође до обале велике реке чије име би "Ехеура" или "Памти Време Јеховино" – јер то клицаше јако шумећа река. Но, Адам удубљен у мислима света не примети и не разуме смисао ове беседе шумећих бујица реке.

4. И ишав овако обалом запне изненада левом ногом о растиње које се обавијало донегде над земљом па затим око велика дрвета и паде снажно на земљу и осети јак бол на телу, и то би за њега нов осећај. И разљути се на растиње и погледа га гневно и затражи рачуна питајући зар не зна свога Господара.

5. И биљка одговори: "Не, не знам тебе."

6. Тада Адам погледа боље биљку и не препозна је. Утом поново упита: "Које ти је име и чему служиш?"

7. И гле, лахор зашушти кроз лишће и он разуме и гласи: "Убери бобице с мојих прутљика и исцеди сок и попиј га те ћеш сазнати моје име и чему служим."

8. И гле, Адам слепоћом својих световних мисли учини што га посаветова вијугајућа биљка његовога заборава дана Господњега и узе неколико бобица и куша их и бише му врло слатке. И обрадова се овом новом познанству и дури се на анђела што му не показа такође ову тако укусну биљку.

9. И обра гомилу бобица и понесе их кући и стигну управо под залазак сунца.

10. Ева праћена Кајином изиђе му у сусрет као једини који се брињаху целога дана пошто не знаше куда, камо оде Адам – јер сви остали добро знаше и не брињаху се дана Господњега о Адаму, оцу свога тела, будући да беху деца благослова и тога дана удубише своје мисли у Бога у Његову вечну љубав те му скинуше велики део његовог бремена. И исприча им о овом новом познанству и Ева се обрадова веома и учини уз помоћ Кајинову с бобицама по приповести Адамовој.

11. Тада Адам узе исцеђен сок и рече: "Хајде да истражимо његово име и чему служи."

12. И гле, тада попи надушак од сока, па га да Еви и Кајину и коначно свима да кушају осим Авеља, који се још није налазио тамо, будући да огањ још букташе на жртвенику којега постави да жртвује светости и љубави Јеховиној што је Господ благоволео.

13. И тада се разгали Адам и Ева и сви који кушаше од сока. И загрејани распале се пожудом тела Адам и Ева и сви из Адама и Еве и починише заједно с Адамом и Евом нечистоту и блуд, док се Авељ мољаше уз жртвеник Јеховин.

14. Па изблудев опијени заборавом Божјим и увек најпре препоручене и дужне жртве њихових срца, појави се анђео са пламеним мачем у својој десници најпре Авељу љубазно и рече му:

Глава 13 Мобилни приказ Импресум