Help

jakob-lorber.cc

Глава 14 Божје домаћинство, књига 1

1. И гле, тада Авељ паде на колена прожет превеликом радошћу због тако превелике милости одозго па рече: "О велики, пресвети и предобри мили Оче, погледај овде Свога малога слугу пред Тобом како у прашини и осећањем најдубље недостојности из најдубље дубине гледа увис к Твојој највишој висини к Теби Свемоћноме и Свемилостивоме и прими вапај детета за милост за своје слабе родитеље и за своју сву браћу и сестре и не узимај ми снаге која је из Тебе превелик дар мени и пусти да милостиво струји преко њих за опроштење греха и да поново добију живот из Тебе у потребној моћи и сили.

2. И преобличи милостиво овај крај по Свом највишем благовољењу да би постао плодан и да слаби нађу храну за укрепљење њихових уди и да утоле своју жарку жеђ на свежем извору, а и да дођу животиње ваљане за служење њима и послушне њиховој вољи.

3. О велики, пресвети и предобри мили Оче, услиши мој слаби вапај да се прослави Твоје свето име у срцима Твојих поданика."

4. И гледај и слушај шта се тада збило када благочестиви Авељ сврши молитву угодну Мени: Гле, тада запири освежавајући дах над окрутном пустињом и светли облаци навукоше се на далеко пространсво небеско и задажди над свом пустињом, и усред дажда паде семење сваке врсте у мале бразде иначе пустог песка, које начини чести јаки дажд Јеховин, и у трену зазелени далека пустиња травом, биљем, жбуњем и дрвећем хиљаду врста, и на месту где је благочестиви Авељ клечао молив се Мени духом и истином израсте велико дрво скоро до облака огромних грана и широких листова са обилним родом хлебних плодова драгих и слатких, и дрво се назове "бахаханија" (или "укрепљење слабима" и сада још код вас познато као "рогач").

5. И из светлих облака који лучаху благослов прозбори благи глас благочестивоме Авељу: "Авеље, мили Мој избављени сине, замахни левом руком мачем изнад спавача и разбуди их за покајање и поправак њиховог владања преда Мном за сву будућност и буди им прави пример Онога који ће негда доћи у великом веку векова и реци им да до тада нико више неће бити слободан закона и да ће закони заробљавати дотад а и потом све оне који не буду имали учешћа у новорођењу сином, који ће бити пут, светлост, истина и вечни живот као једини који ће савладати смрт.

6. Ти, пак, јеси слободан као анђео светлости и бићеш примљен пошто се слика узвишенога Долазећег потпуно усаврши тек у најскорије доба, чему се, пак, тек мораш оспособити својом растућом понизношћу, љубављу и великом благочестивошћу упркос прогону и злостављању које ће те још снаћи од своје браће и сестара ради славе Мога имена."

7. И гле, тада се Авељ подиже моћно и сасвим снажно од земље и узнесе се у ваздух готово знаком истинске слободе над њом и поступи како му заповеђено.

8. И гле, тада потекоше нове силе живота у спаваче, и разбудише се брзо и усправише се и осврнуше се на све стране дубоко ганути у великом чуђењу таквом великом благотворном променом пустиње и хтеше ускликнути од радости, али тада се подиже Адам и уз њега и Ева и рече својој деци:

9. "Децо, не кличите и не ликујте прерано, него плачите и окајте са мном и Евом најпре наш велики грех и премишљајте шта изгубисмо! Није стало до земаљскога раја и свих његових добара, јер, као што видим и ви са мном, Господ нам је поново дао толико тога Његовим превеликим неограниченим милосрђем да можемо лако да заборавимо губитак преобилних добара земаљскога раја услед овога новога, великога непрегледнога богатства његове превелике љубави. Али погледајте животиње ваздуха као и чврстог тла које журно прилазе, погледајте траву, биљке, жбуње и све мало и велико дрвеће и струјећи ваздух и упитајте све ово и слушајте да ли однекуд чујете одговор!

10. Учиних то одмах при буђењу и уверих се да су све ствари занемеле према мени и да више не разуму глас моје речи. Цвркут птица, ридање животиња, жубор овог потока и сав шум траве, биљака, жбуња и свег дрвећа, истина, доспе одмах до мога уха, али колико се запрепастих и још јесам скроз пошто од свега тога не разумем више ништа.

11. Али гле, не запрепастих се што ми се одузе овај разум, него запрепастих се пре због бескрајно већега губитка милости светога Оца над свим створењима и међу свим створењима.

12. Гле, све што изгубих, изгубисте и ви преко мене пошто згрешисте преко мене и са мном осим једнога кога више нисам достојан назвати својим сином, који оста чист и праведан у обиљу милости и обиљу благослова у васцелој моћи и сили пред свевидећим очима пресветога и предоброга Оца, Његове љубави и Његовога духа.

13. То је мој мили Авељ, кога, пак, преправедан Господ узе нама такође пошто га моје очи више не виде сигурно да бих осетио, и сви ви преко мене, шта значи пасти из милости вечне љубави у строгу праведност Господњу грехом лакомислене непослушности према Његовим толико преблагим законима љубави и толико лаким законима милости.

14. О децо, примите све ово срцу што вам сада казах и покушајте и уверите се сами да ли сам вам рекао истину, па дођите и судите сами које је доба – да ли да плачемо и жалимо од превеликога покајања или да потражимо још штогод што би развеселило наша срца.

15. Јест, децо моја, само једну једину радост оставила нам је вечна љубав светога Оца као дар Његове велике милости, и томе можемо и треба да се радујемо, то је велика милост самога покајања и жаљења!

16. Гле, Господ нам је оставио још једино то – сузе покајања и сузе жаљења! Захвалимо му се за то из саме дубине наших срца!

17. Ох, колико смо још пресретни што нас је Господ даровао још толико богато! Шта бисмо били без те милости?

18. Зато хајде да паднемо на земљу најдубљим осећањем наше потпуне изопачености и да плачемо и жалимо толико дуго докле теку сузе из наших очију и вратимо Господу што је Његово, чега смо сасвим недостојни, па нека чини с нама по Његовој пресветој правди каква Му је Његова света и увек добра воља и каква беше одвека."

Глава 14 Мобилни приказ Импресум