Help

jakob-lorber.cc

Глава 14 Божје домаћинство, књига 1

12. Гле, све што изгубих, изгубисте и ви преко мене пошто згрешисте преко мене и са мном осим једнога кога више нисам достојан назвати својим сином, који оста чист и праведан у обиљу милости и обиљу благослова у васцелој моћи и сили пред свевидећим очима пресветога и предоброга Оца, Његове љубави и Његовога духа.

13. То је мој мили Авељ, кога, пак, преправедан Господ узе нама такође пошто га моје очи више не виде сигурно да бих осетио, и сви ви преко мене, шта значи пасти из милости вечне љубави у строгу праведност Господњу грехом лакомислене непослушности према Његовим толико преблагим законима љубави и толико лаким законима милости.

14. О децо, примите све ово срцу што вам сада казах и покушајте и уверите се сами да ли сам вам рекао истину, па дођите и судите сами које је доба – да ли да плачемо и жалимо од превеликога покајања или да потражимо још штогод што би развеселило наша срца.

15. Јест, децо моја, само једну једину радост оставила нам је вечна љубав светога Оца као дар Његове велике милости, и томе можемо и треба да се радујемо, то је велика милост самога покајања и жаљења!

16. Гле, Господ нам је оставио још једино то – сузе покајања и сузе жаљења! Захвалимо му се за то из саме дубине наших срца!

17. Ох, колико смо још пресретни што нас је Господ даровао још толико богато! Шта бисмо били без те милости?

18. Зато хајде да паднемо на земљу најдубљим осећањем наше потпуне изопачености и да плачемо и жалимо толико дуго докле теку сузе из наших очију и вратимо Господу што је Његово, чега смо сасвим недостојни, па нека чини с нама по Његовој пресветој правди каква Му је Његова света и увек добра воља и каква беше одвека."

19. И гле, тада се сруши на земљу Адам са свима својима и учини како спозна маленим још задржаним делом милости кроз тихо и тајно смиловање вечне љубави у Оцу, те оплакива горко заједно са свима његовима осим Кајина. Истина, и он се сруши на земљу с осталима, но око му оста сухо, те се наљути што и он не мога плакати попут осталих, па се подиже и оде. И ишав овако преда се и укочена погледа посматрав зелено тле, гле, изненада примети змију како пузи по земљи; тада се сагну, зграби је, искида и захваћен гневом и бесом поједе њено месо и усвоји га.

Глава 14 Мобилни приказ Импресум