Глава 15 | Божје домаћинство, књига 1 |
11. Тада, захваћен великим кајањем, паде на земљу и плака и вика прегласно: "Велики, премоћни, прејаки и пресвети Боже! Сада тек увиђам своју бескрајну кривицу и слабост пред Тобом, Твоју правичност, али и Твоју бескрајну љубав! 12. Гле, нисам вредан постојати, зато уништи ме из сржи занавек да ме убудуће више нема занавек и да се избрише моја највећа једина кривица за све будуће благословене потомке Адамове и Евине!" |
Глава 15 | Мобилни приказ Импресум |