15. "Гле, брате, гладан сам хране живота која у себи има живот а не смрт као месо змије и њена хладна крв. Јер гле, брате, пошто сам спознао срж свога постојања какав негда бејах и какав сада јесам, веома се кајем и веома сам гладан и жарко жедан божанске љубави и њеног великог милосрђа. Јер гле, плачем без гласа и кајем се без суза, зато ме нахрани гласом љубави и утоли моју велику жеђ сузама кајања.

16. Јер слушај и знај: Ја, највећи, постах мањи од прашине; ја, најјачи, постах слабији од мушице, и ја, најсветлији, постах црњи од средишта земље.