15. "Гле, брате, гладан сам хране живота која у себи има живот а не смрт као месо змије и њена хладна крв. Јер гле, брате, пошто сам спознао срж свога постојања какав негда бејах и какав сада јесам, веома се кајем и веома сам гладан и жарко жедан божанске љубави и њеног великог милосрђа. Јер гле, плачем без гласа и кајем се без суза, зато ме нахрани гласом љубави и утоли моју велику жеђ сузама кајања.

16. Јер слушај и знај: Ја, највећи, постах мањи од прашине; ја, најјачи, постах слабији од мушице, и ја, најсветлији, постах црњи од средишта земље.

17. И овакав сам сада пред тобом, који си из мене постао малим духом и већ сада си већи у свему но што сам био ја тада докле још није било света пошто сам сâм себе заробио у својој превеликој крепости те постао најслабијим међу свима, јер тада изгубише много који имаху много, мало који имаху мало, а ја који имах све, изгубих и све, и све мојом кривицом, и други њихово много и мало такође само мојом жарећом кривицом.

18. О брате Авеље, зато не оклевај и пружи ми јело хране живота да бих добио глас за плакање и пружи мени лишеноме благослова пиће да не увенем кајући се без суза."