1. А чув Сетлахем такво што од узвишеног Абедама као очевидац, тада стаде да слути велико; његово срце гораше, и унутарње расуђивање рече му: Овако како тај странац говори, заиста, тако не говори човек; иза тог странца мора да je скривено нешто изузетно.

2. По том унутарњем расуђивању, и тим унутарњим расуђивањем вођен и јако подстакнут ступи Сетлахем с највећом понизношћу к узвишеном Абедаму и упита Га:

3. "Узвишени странче, који си пун сваке божанске мудрости, и изгледа да ништа мање ниси пун божанске силе; ако Те замолим, нећеш ли примити од мене малу службу да одем и да довучем овамо пред Твоје лице оне који гунђају о уређењу Јеховином не премишљајући или барем да се из темеља поуче да је Јехова, вечни, свети Бог, све ово што се већ догодило, сада догађа и што ће се још вечно догодити – сигуро још од вечности предвидео и у неку руку, ако се такође тиче слободног човека, тако и одредио.

4. Судив према томе што ми је, прво и прво, већ Хенох верном речју известио о Теби, и друго, што сам сада сам чуо од Тебе у разговору с Хенохом, тако ће једна Твоја реч код оних гунђала сигурно више допринети њиховом поправку него хиљаде мојих речи.

5. Јер баш ова седморица узев у свему јесу и најтврдокорнији у целом подневном крају.

6. Заиста, – зло нека им се не догоди, али треба сасвим да се поправе, јест, морају да се поправе.

7. Ако дакле хоћеш, одмах ћу да одем." – И узвишени Абедам му узврати:

8. "Сетлахеме, кажем ти, да разумеш Моју реч, онда би и разумео да могу без твоје службе.

9. Међутим, пошто сам ти странац још скроз, онда можеш да одеш и чиниш за чим прохтеваш.

10. А ако можда твојих седам гунђала не пођу за тобом, онда се одмах можеш сам окренути и необављена посла опет вратити овамо, амин."

11. И одмах се Сетлахем даде до гунђала, који стајаху неких педесет корака одавде. Како доспе до њих, упита га одмах један од њих нешта се шалећи:

12. "Ну, за колико шака камења си сада постао мудрији?

13. Да ти Хенох можда није осветлио јучерашње ускисло поређење о удаљеним планинама? Или да ти није можда поново представио новог говорећег тигра?

14. Јест, јест, код људи твоје врсте увек говорећа стока мора да постане проповедником мудрости јер речи неког нашег више не држи ни за шта.

15. Сетлахеме, гле, стварно велика штета што током ноћне олује око тебе није био велики особењак Хенох; пошто смо имали част да нас посете барем неколико стотина најлепших тигрова и још многе друге звери, шта си све могао научити од тих репатих шумских мудраца да их је све опроговорио.

16. Стварно, то значи ипак мало претерати у лудости – говорећи тигар!

17. Ако се овако настави онда ће најкасније следеће године проговорити и дрвеће и трава, ако не и само камење, и потоци, коначно чак и море.

18. И треће године, само чврсто веруј, јер то је твоја лозинка, свака ће ти кап кише која падне с неба рећи: Добро јутро, мудри Сетлахеме! Како си спавао! – И таквих громада мудрости више.

19. Тек тада ћеш да гледаш и јако да развучеш своје уши и да развалиш уста још више него тигар своју чељуст када сасвим нежно једним загризајем прогута бика и да кажеш бескрајно мудрим чудесним изразом лица: "Шта – је – то!"

20. Сетлахеме, зар још не увиђаш неразумност твог мудровања?

21. Гле, ако су од давнина устаљени стари, добри обичаји по изјави Адамовој, који још живи и који заслужуе да сви верујемо да је отац свих нас (под претпоставком да је први човек земље, јер земља је изгледа већа но да је почетком одређена само за једног човека) – зашто би се на њима вршиле неке промене пошто уз то ионако за истински разумне мудраце ионако ништа није до тог старог обреда осим једино од старина историјски честито; када то сад отпадне, реци коју другу вредност за мислеће људе може да има ова права дечија игра?

22. Или хоћеш ли или можеш као мудрац да тврдиш да ће Бог, бескрајни, волети и радовати се ако Њему у част запалимо неколико дрвених батина па да у бледи пламен који изједа заклану овцу бленемо глупље још можда од саме заклане овце?

23. Заиста, такви преглупи појмови о Божанству, о којем за сведочанство безбројне звезде и сунца горе као вечна жртва, ни мало не служе на част човечијем духу.

24. Реци сада, Сетлахеме, ако уосталом имаш искрицу здравог разума, зар није тако и зар и сам нужно не налазиш таквим? – Под претпоставком да те можда неки пругасти шумски мудрац није научио нечему бољем; јер чему је све вичан такав доказ који једним стиском прождире целог бика – схватамо сви.

25. Кажи, кажи сада ако хоћеш и можеш; или можда ниси довољно сварио плаве удаљене планине? – Или можда не можеш довољно да отвориш уста?

26. Гле, ми немамо такве уши које треба голицати тигарском риком како бисмо чули твоју нову Хеноховску фину мудрост, него нашим људским ушима још је довољан обичан људски глас; зато слободно отвори своја мудра уста, амин."

27. Како се сироти Сетлахем осећао на ту досетљиву беседу, није тешко погодити ако се уз то премисли да је мало хвалисаво хтео да му се удовољи; а с друге стране га је странчева беседа а и Хенохова толико прожела да је већ стално бацао погледе на земљу неће ли већ негде почети да се отвара да прогута ове силне хулнике.

28. Због тога ни не мога да превали реч преко усана, него се с места, поново јако понижен, окрену и пожури до Хеноха и странца.