Help

jakob-lorber.cc

Глава 18 Божје домаћинство, књига 1

1. И сада гле, тада приступи анђео Авељу и пољуби га братски и препоручи јако свима, а нарочито Кајину, строгу послушност ради будућега стицања пуне слободе и из ње исходеће крепости и силе, која је велика моћ милости сажаљења љубави ради преображења змије у себи за подобље љубави и отуда за рађање плодова благослова а никада гнева Божанства.

2. И гле сада, мој глупави писару и још увек веома бедасти, троми и лењи слуго и слушај двама ушима шта се даље збило. – И гле, тада сви одоше на своје одређење и чињаху како им заповеђено у највишој љубави из Мене и живљаху тако по добром поретку десет земаљских кругова око сунца.

3. Али гле, једном би врло врео дан и сунце жежаше јаче но иначе над главама деце и над телом Кајиновим, тако да се овај наљути на велику врућину и похули на сунце, али деца беху стрпљива и праху се свежом водом, која их крепљаше и јачаше, и пијаху ју, те тако угасише жарку жеђ и слављаху и хваљаху Бога за тако велику милост што им је оставио поточић за такво време испитујуће невоље из његове вечне љубави.

4. И гле, недалеко Кајинове колибе, коју сагради по свом спознању од грања дрвећа и покри сламом пшенице, тећаше моћна река коју позвах из дубина планина које су попут брда месеца, која су у средини велике земље Ахалас (или Колевка деце слабих и потомства Адамовога – и јесте стара земља коју још дан-данас зовете Африка).

5. И гле, Кајин не хтеде употребити воду и олењи у великој врућини и не знаде шта да чини, а и не обрати се Мени за савет а још мање своме брату Авељу.

6. И гле, тада дође Сабат Господњи и према томе и време жртвовања. Тада Кајин узе десет снопова у којима више не беше плода из љутите тромости због велике врућине зато што му пуни беху претешки за ношење до свог жртвеника и беше му жао плодова да узалуд изгору од којих је себи могао зготовити хлеб три пута. И тако умисли зло и постави празну сламу на жртвеник и запали је. Али гле, дим се не узнесе к небу, него паде доле на земљу, нашта се Кајин још више наљути у своме срцу.

7. А истовремено и благочестиви Авељ запали своју жртву пред очима Господњим и рече скроз обузет: "О, добри, свети Оче, који мене слабога гледаш тако милостиво свом Својом силом Своје жарке љубави великим оком Свога сунца. Твоја велика љубав, истина, пече моју кожу, али моје срце утолико жешће куца према Теби у овој великој топлоти Твоје неизмерне љубави према нама грешницима.

8. Ах, негда је Твој гнев пекао земљу, о Јехова, сада пече љубав из Тебе, о свети Оче!

9. О како слатко пече чиста ватра живота из Тебе; то је света припрема која тек треба да ме оспособи за будуће примање пречистога живота из Тебе. О, колико неизмерно добар мора да си, свети Оче, будући да нам дајеш већ овде на земљи да тако јако осетимо несхватљиву величину Твоје велике милости.

10. Јест, ова ватра коју сам ти запалио из своје слабе љубави, како је хладна према Твојој и како је мала и тамна према овој која светли доле на нас недостојне из Твога далекога сунца, које је мала кап из неизмернога мора Твога бескрајнога смиловања.

11. Зато прими милостиво и ову моју малу жртву од мене за све нас као малено јемство наше увреле љубави према Теби, најбољи, најсветији Оче, и одржи нас увек у овој Твојој врелој љубави коју тако милостиво дајеш да је осетимо из Твога сунца, амин.

12. И Теби нека је сва моћ и сила над свим што је на земљи пред Тобом, и само Ти сам јеси достојан узети сву хвалу, сву част и сву славу од нас, који се Твојом великом сажаљивом милошћу смемо назвати Твојом благословеном децом, амин!"

Глава 18 Мобилни приказ Импресум