Help

jakob-lorber.cc

Глава 2 Божје домаћинство, књига 1

8. Ја свету не вредим баш много. Научници Ме једва гледају преко рамена и остављају Ми једва име поштена човека. Неки су Ме већ сасвим отписали, за те, дакле, више ни не постојим. Други Ми допуштају још по коју божанску црту, али само на кратко, а онда их филозофи науче бољем; затим Ме нечасно отпуштају, па Ме у најбољем случају приказују као стара бапска Бога. Појединим Мојим наводно високим слугама и рабовима служим још једино као јавни печат и као спољно "божанско" опточење њихове црне неразумности и њихове очајне и мрачне лудости. Други Ми пак остављају Моју божанственост, али зато морам за њихове пролазне добитке дозволити да са Мном чине што хоће, и то оно најгоре, морам бити готово немогућа ствар: љубави и милосрђа смем имати само онолико колико им се допадне, а затим морам постати неумољивији од камена па претворити се у бесрамнога деспота. Морам скакати с једне судијске столице на другу и изрицати једно проклетство за другим. Моја љубав да буде дакле само привремена, али Моја деспотија и с њом везанe најоштрије пресуде – вечне. Ох, каквих ли лудака! За њихове властољубиве намере свакако да не вреди Моје бескрајно стрпљење и Моја благост, понизност и вечна љубав према Мојим створењима. Но, ускоро ћу им помрсити све рачуне. Њихови рачуни су преда Мном и мера њихових недела се напунила све до једног, и плата их њихова чека.

9. Ко Ме не познаје какав сам и ко сам, било би му боље да ништа ни не зна о Мени, јер онда бих га још могао оживити у оном свету духова; али овако се онеспособљивају Мојој помоћи јер море живот у себи да Ме у себи униште те и усмрте, зато су од чокота откинуте лозе.

10. Ово сада кажем: Ја сам једини, вечити Бог у својој тројединој природи; као Отац по своме Божанском, као Син по своме савршеном људском и као Дух по васколиком животу, деловању и спознању. Ја сам одвека сама љубав и мудрост. Никада ништа нисам примио ни од кога. Све што постоји, од Мене јесте, и ко ишта има, од Мене има. Зар бих онда могао да деспотујем и проклињем? О, лудаци! Ја вас љубим, ви Ме презирете. Ваш сам Отац, ви Ме правите судијом. Где благосиљам, проклињете; где градим, разграђујете; где подижем, спуштате; где садим, плавите; у свему сте против Мене. Да сам као што кажете, заиста вам кажем, земље већ одавно не би било, јест, не би била створена. А будући да сам какав јесам, зато све опстаје како је постојало и како ће вечно постојати. А и ви ћете бити онакви каквима хоћете да будете, без Моје клетве, јер ви ћете бити онакви каквима сами себе будете учинили. А они који Ме прихватају онаквим какав јесам и љубе Ме као што их Ја љубим, њих ћу учинити онаквима каквима сами хоће, да њихова слобода и радост вечно буде савршена.

Глава 2 Мобилни приказ Импресум