1. И гле, тада се са свих страна навукоше црни облаци над Кајиновом главом и велике муње севаху на све стране праћене јаком грмљавином и јаке олује почеше да бесне са свих страна и хитнуше много града на плодоносна поља и уништише их до тла, и то би први град који паде с небеса, и град би знаком љубави без смиловања будући да се Божанство у себи поново повредило неделом Кајиновим на своме брату Авељу.

2. И гле, злобни Кајин побеже у своју колибу и нађе своју жену како дрхтећи лежи на земљи и поред ње као мртву поједину своју децу најчешће неблагословљену. Тада се најежи и прокуне змију и изиђе из колибе и нађе камен којег бежећа змија стави за његова врата пошто се преко њега оклизну и снажно паде на земљу и поново прокуне пакост змијину и смртоносни камен.

3. И пошто се поново усправи телом испуњен болом, оде до обале веома блиске реке да потражи проклету змију и да је смрска и уништи.

4. Али гле, дошав сасвим до обале, ту виде грозну неман дугу шестсто шездесет шест лаката, седам лаката широку и дебелу с десет глава како плива према њему узводно и још виде како на свакој глави израстоше десет рогова налик круни.

5. И гле, када се ова страшна змија нађе сасвим у његовој близини, ослови га из свих својих глава истовремено и рече: "Па, јаки Кајине, убицо свога брата Авеља, ако ти је воља да се ухватиш са мном у коштац, започни своје разарајуће дело!

6. Негда у трави докле сам била слаба, могао си ме растргнути и појести моје месо и крв, али сада тешко да ће ти такво поћи за руком, јер оно добро јело које си ми зготовио од крви свога брата увеличало ме је и ојачало. Па сада, ако ти је још воља да ме уништиш, почни да појиш своју освету мојом крвљу. Али пошто имаш само десет прстију а не десет руку и не можеш да зграбиш сваку главу одједном, утућиће те осталих осам својим роговима и појешће те својим осам чељустима."

7. Тада се Кајин снажно уплаши и побеже из видика змије и поново прокуне змију и виде колико га је обманула змија. И размишљаше: "Ко ће ме сада помирити с вечно праведним Богом будући да више нема свога брата Авеља? О, три пута проклета змијо – ти си убица мога брата и хтела си сада постати мојим. О, да знам да би се затрла мојим затирањем, осветио бих његову смрт седам пута на себи самом."

8. И гле, тада стаде иза њега змија у лику изузетно дражесне госпођице и каза му: "Кајине, учини то и појешћу твоје тело и попити твоју крв, па ћемо се поново савршено сјединити и владати свим светом."

9. И Кајин погледа убаву госпођицу и рече: "Да, то ти је истински лик, тако си најстрашнија. Ко те види с твојим десет главама, бежаће од тебе као суд Божанства, а код кога дођеш у том облику, трћаће за тобом, ухватити те, волети те више од Бога и сматрати себе најсретнијим ако га зграбиш својим свакад смртоносним шакама, и људи ће ти дизати храмове и жртвенике и лизати твоју пљувачку и јести твоју поган.

10. И да те нисам видео с десет главама, постао бих и ја твој роб, али сада те знам потпуно и презирем те више у том облику него у ранијем десетоглавом."

11. Тада лепа госпођица поново прозбори: "Али Кајине, што се плашиш ових нежних уди на мени и ових меканих груди?"

12. "О ћути", рече Кајин, "твоји нежни уди јесу такође многе змије пуне горкога отрова и под твојим меканим надутим грудима лежи непробојни оклоп, којим и на којим ће твоје змијске руке здробити мој сироти и слаби род, јер на такав начин ћеш чак и дива левијатана учинити својим покорним слугом."

13. И гле, тада се жена-змија распали из свога нутарњега гнева тако да њено биће засветли попут сунца и поприми лик Авеља врло љубазнога лица и рече поново Кајину:

14. "Кајине, слепи и неразумни, пакосни брате мој, гле, онај кога си убио каменом, сада стоји преображен пред тобом и нуди ти своју руку да се измириш с њим, и не бој се лика змије која си ти сам. Ко ли беше, ти или змија, који изневери Господа? Да ли ти или змија обљуби своју жену попут паса без претходне свагда наложене жртве? Беше ли ти или змија који похули на врућину и највећом тромошћу жртвова Господу празну сламу? Реци, разгневи ли се змија или ти пакосном љубомором против свога брата? И зар није змија била пре спољни привид твога сопственога зла у себи, којим си сам себе наговорио у својој великој лудости да убијеш свога брата?

15. И како то да сада проклињеш змију која си па сам, и још на крају држиш свога сопственога брата оличеном змијом? И зар ти не рече сопствени брат за свога живота у телу – када си отишао да га доведеш за смрт наводећи у свом лукавству да те ослободи змије – не мислиш ли да је и он братоубица?