15. И како то да сада проклињеш змију која си па сам, и још на крају држиш свога сопственога брата оличеном змијом? И зар ти не рече сопствени брат за свога живота у телу – када си отишао да га доведеш за смрт наводећи у свом лукавству да те ослободи змије – не мислиш ли да је и он братоубица?

16. Реци и одговори није ли тако, и ако је другачије, прокуни најпре змију и не држи за змију мене, који је дошао одозго да ти помогне као преображени брат, него себе самога, и пружи ми своју руку умрљану још братском крвљу не би ли је очистила моја братска љубав своје велике кривице те да поново нађеш милост пред очима Господњим."

17. И гле, тада Кајин у својој слепоћи упаде у Сотонину замку и већ хтеде пружити заводнику руку, али гле, снажна муња удари с неба између лажљивца и Кајина и наводни Авељ легну као змија на тло, а Кајин дрхташе целим телом очекујући сигурни суд одозго.

18. И гле, тада рече Јехова из облака: "Кајине! Где је твој брат Авељ – где си га метнуо?"

19. А Кајин се брзо охрабри погледом змије на тлу и рече: "Како питаш мене? Зар сам ја његов чувар?"

20. И глас Јеховин рече снажније но пре: "Крв твога брата, којом си натопио земљу, вапи Мени! Видео сам твоје дело; где је Авељ, брат твој?"

21. А Кајин прозбори: "Господе, мој грех је толико велик да ми се више никада не може опростити!"

22. "Јест", рече Јехова, "зато да си проклет на земљи, која прогута крв Авељеву, и ако на њој убудуће учиниш њиву, неће ти више давати хлеба, и да луташ убудуће по њој скитајући и бежећи без крова као звер и да се храниш трњем и чичком."

23. Тада се Кајин страшно уплаши и рече дрхтећим гласом: "Господе, свеправедни, гле, данас ме изгониш из ове земље и морам да бежим пред Твојим лицем и да будем скитница и бегунац на земљи, и снаћи ће ме јаднога да ће ме убити ко ме нађе, зато помилуј ме ради мојих."

24. И гле, тада рече Јехова: "Не, нико да убије Кајина – ако би ко убио Кајина, да буде убијен седам пута! А да те нико не би напаствовао, обележићу те на челу црном мрљом да те нико више не препозна и убије."

25. И ево гле, тада Кајин побеже са својима од Мога лица далеко с ону страну Хедена у ниску земљу Нод. Хеден, пак, бејаше лепа хумовита земља обилна најбољим плодовима. Ту се допаде Кајину и хте се ту настанити, али погледа горе ка хумовима и виде свугде нека човека срдита лица наоружана каменом у руци као да чека на Кајина да освети његов злочин, а тај привид беше дело великога страха у њему, те виде да ту нема останка њему.

26. Тада бежаше све даље ка истоку и доспе у велику низију, ту се сруши изнурен и спаваше три дана и три ноћи. Тада се спусти моћан ветар с планина, пробуди спаваче, па прохуји преко широке равнице, те се смири коначно у дубинама земље која се зваше "Нод" или "Суво дно мора."

27. И Кајин опет погледа навише ка високим врховима гора и више не примети људе, тада не знађаше шта да чини. Након часка испружи руке и завапи прегласно: "Господе, преправедни, ако до Твога уха из ове велике даљине још доспева мој вапај, погледај овамо преко ових врхова милостиво ради деце и моје жене на обележенога бегунца светости Твојих очију, која је обележила моје чело тамом греха како ме не би препознали са слободним челом на злочину који је забележен на челу и на рукама и на грудима великога грешника, којега је грех превелик да му се икада може опростити."

28. И гле, тада сиђе облак преко високих гора висок седамдесет седам човечијих висина на бегунца и јак глас рече из истога и то беше глас Авељев, који рече: "Кајине, познајеш ли овај глас?"

29. И Кајин одговори: "О брате Авеље, ако долазиш да се праведно осветиш мени, своме убици, учини ми по правди, али поштеди своју благословену сестру и њену децу!"

30. Тада глас поново рече и каза: "Кајине, ко чини зло, јесте грешник; ко враћа зло за зло, јесте слуга греха; ко чини добро за добро, одужио је дуг, и неће остати ништа за његов део; ко добро накнади вишеструко, вредан је своје браће; али пред Богом се рачуна само једно, и то је: чинити добро за зло и благосиљати оне који куну добротворе и давати живот за смрт.

31. И гле, као задњи долазим теби, зато се не плаши преда мном будући да сам сада послат одозго теби да ти као прво покажем да је Господ заиста веран и одан у свим Својим обећањима, а друго да ти навестим да у овој земљи имаш остати са својима и да храниш себе и њих плодовима које ћеш затећи у овој земљи, па и да ти огласим да ти је твој брат опростио твоје недело великом љубављу Оца у њему.

32. А моју крв да окајеш својим сузама докле се не опере њима мрља с твога чела, и своју децу и своју жену да водиш свим страхом пред Господом, и ако извршиш слободно из себе из страха пред Господом, остаћеш и живећеш какав јеси, прогнаником, али у љубави ћеш тицати отврдло срце правде."