1. И гле, тада се смири Кајин у свом великом страху. Облак неста и он заплаче сузама кајања, па оде да тражи храну за своје, и размишљаше колико далеко се одлучи од раја те како сасвим изгуби љубав Господњу и сада се избаци у круту правду стојећи на прагу суда из Бога. И размишљајући тако умножише се његове сузе кајања, те му би све јасније како мора да је веома велика његова кривица пред Богом и размишљаше такође да ли би ипак некако било могуће икада доспети само до најмањега дела љубави.

2. Тако размишљаше тамо-амо, горе-доле, и гле, тада у овим мислима доспе са својима до купинова шиба изобилна родом и будући да сви беху страшно гладни за храном, хтеше сместа навалити по глади, жељи и изнад мере.

3. Али гле, тада Кајин дође на праву мисао и рече својима: "О жено моја и децо моја, повуците брзо руке, које сте већ брзоплето испружили за овом изобилном храном, јер још не знамо да ли садржи живот или смрт. И зато хајде да најпре паднемо на земљу и признамо пред Богом нашу велику кривицу и хајде да замолимо Њега у прашини своје немоћи не би ли милостиво благословио најпре овај плод; па уколико то можда и учини из Његовог превеликог смиловања, најпре му морамо захвалити ми недостојни, тек затим смемо се наситити умерено са страхом и дрхтећи."

4. И гле, тада сви одступише неколико корака од шиба и поступише по вољи и по правом познању Кајиновом, који изговори гласно молитву свима и плачући рече: "О свеправедни, велики, свети Боже, погледај милостиво на нас црве у прашини немоћи пред Тобом, свемоћни, који се у својој највећој кривици не усуђују погледати навише к Твојој неизрецивој светости! О, опомени се наше слабости и не допусти да пропаднемо сироти, скрушени, велики грешници!

5. Гле, овај шиб пред нама рађа изгледа добар плод за храну за нас грешнике, али не усуђујемо се јести будући да ослепесмо нашом великом злоћом, те више не видимо да ли је у њему смрт или живот.

6. Зато укажи нам милостиво какав је дух овога плода како бисмо тек тада могли да Те замолимо, да ли Ти, Преправедни, хоћеш одузети отров змије, и затим да пустиш само малу росну капљу Твога благослова на плод да не бисмо пропали. О Господе, праведни, свети, услиши, услиши, услиши нашу слабу молбу!"

7. И гле, тада ужарено црвен облак долете са планина у долину на шиб и из њега удари снажна муња јаком треском у шиб, и гле, велика змија излете из њега шикајући и усмери се отворених чељусти према Кајину, а он се уплаши од ње прекомерно; али гле, муње јој не даваху мира и отераше је хитро у врућ песак широке пустиње, па када сасвим неста из видика Кајиновог, тада поново окрену лице шибу и захвали Богу тихо за ово тако милостиво спасење из највеће свих опасности.

8. И гле, тада виде такође како из овога ватренога облака почеше да падају велике капи на шиб тако да се около на све стране овлажи земља.

9. И Кајин са својима виде велику дарежљивост Господњу, и паде поново ничице са својима и захвали Богу свом усрдношћу свога срца за тако велика доброчинства и рече сав у сузама: "О Господе, Твоја правда је велика и несхватљива – али колика ће тек бити Твоја љубав када се још можеш опоменути највећем грешнику тако великим доброчинствима из Тебе, о вечна љубави! Колика је могла бити пакост која Те није препознала!"

10. И гле, тада се из облака, који још лучише благослов, дао чути глас и прозбори разговетним речима, које гласише: "Чуј Кајине! Моју правду сам преиначио у љубав, али љубав ће бити само код оних који је убудуће неће тражити само у невољи и тескоби, него у својој радости и у својој слободи.

11. Гле, одредићу ти рок на две хиљаде година и за то доба никога неће снаћи Моја правда, и из ове Моје правде израдићу велик сасуд и поставити га изнад звезда и из Моје љубави израдићу други сасуд и поставити га под земљу; па воља вам чинити; ако чините зло, пуниће ваша дела сасуд правде, па напунив се сасуд, прснуће на свим местима те узроковати да се сва тежина сручи на све злочинитеље и усмртиће их све заједно; а сасуд љубави, ако остане празан под земљом, примиће мртве на муку дугу за чишћење, и ту ће се они који се дају очистити пребацити у звежђе за дуге борбе; а они који се ту окоре из своје унутарње пакости, бациће се негда под дно тога сасуда, где ће бити вечнога ридања и вечнога кевкања зуба у гневу Божјем.

12. А сада приступите шибу овлаженом благословом и благујте с њега да утолите глад и премишљајте при томе увек од кога је овај дар.

13. И раширите се у земљи Дубине, а на планине да се нико није усудио ступити ногом, јер њени врхови су свети и одређени су домом за Моју децу. Ко од вас икада преступи ову заповест, постаће пленом звери које ту свагда стражаре и наставају – медведи, вукови, хијене, лавови, тигрови, а и велике живе змије, које ће обитавати сасвим доле, такође и све питоме животиње, које ће вам се покорити касније.

14. Једино ако би ко од вас постао сасвим смеран и ако издржи ватрени испит Моје љубави, нека му буде дозвољено да продре у утробу планина и да тамо скупља руду и железо и да из њих прави оруђе онако како вас буду училе ваше потребе.

15. И сада благујте, плодите се и множите мушко и женско и одупирите се змијином семену вашим праведним страхом преда Мном, који сам Бог, вечни, праведни и свети, амин!"