Оснивање Ханоха до првог посланства с Висине у Дубину. (22-39).

1. И ево гле, тада благоваше; и извршаваху како им заповеђено, неко доба. – Кајин поново спозна своју жену и роди с њом сина и надену му име "Ханох", што значи "Част Кајинова". И Кајин сазове сву своју децу и рече: "Децо, гледајте овде новога брата којега ми је дао Господ за господара над вама, којим ћу га учинити како би било поретка међу вама и престане ваша свађа и зађевица. И даваће вам заповести и хвалиће одане а кажњавати преступнике како бисмо и ми постали народ, велик и пун славе, попут деце Божје, којима нису потребни закони будући да имају љубав, која их ослобађа, а нас је због мога греха ставила под своје ноге, које ће нас згазити ако ми безакони и безвредни немамо једнога који нас заступа и оправдава пред њеном великом моћи.

2. Гле, њихов Бог је и наш, али они у Њему имају доброга Оца – а ми судију. Отац зна њихову љубав и Његово око и ухо јесте код њих. Али није тако код нас. Препуштени смо сами себи и можемо чинити како нам воља. Но, ако хоћемо опстати, потребни су нам закони и поредак, јер би иначе сада један другога могао убити у свађи и зађевици по нахођењу, те би се сасуд правде напунио пре времена, те бисмо сви пропали под великим теретом наших грозних дела, који би се срушили на нас. Зато хајде да сви снажно прионемо и скупимо камење, велико и мало, и подигнемо висок и чврст дом за њега и колико нас има за свакога од нас мали у великом кругу око његовог како би све могао да прегледа и посматра шта ко чини и ради. А он да буде слободан сваком послу као кнез у вашој средини и да једе од ваших руку.

3. А за сада сам ја у име правде Божје као отац законодавац свима вама и тешко ономе који буде непослушан мојим заповестима! Моја клетва ће га тешко погодити, а затим неће бити смиловања над проклетим у моме срцу где више не пребива љубав него само правда.