Гле, њихов Бог је и наш, али они у Њему имају доброга Оца – а ми судију. Отац зна њихову љубав и Његово око и ухо јесте код њих. Али није тако код нас. Препуштени смо сами себи и можемо чинити како нам воља. Но, ако хоћемо опстати, потребни су нам закони и поредак, јер би иначе сада један другога могао убити у свађи и зађевици по нахођењу, те би се сасуд правде напунио пре времена, те бисмо сви пропали под великим теретом наших грозних дела, који би се срушили на нас. Зато хајде да сви снажно прионемо и скупимо камење, велико и мало, и подигнемо висок и чврст дом за њега и колико нас има за свакога од нас мали у великом кругу око његовог како би све могао да прегледа и посматра шта ко чини и ради. А он да буде слободан сваком послу као кнез у вашој средини и да једе од ваших руку. – Божје домаћинство, књига 1, Глава 22, параграфа 2