1. А сада се осврни накратко према Ханоху, и показаћу вам још у пролазу како тамо изгледаше након истека од само тридесет година.

2. И гле, Ханох такође изабра себи најлепшу жену и уз то још две наложнице и блудничијаше с њима преко мере. Тако се његов ум помрачи толико да сасвим заборави на своју владавину, и оно мало мисли, које је једва био кадар да мисли, врћаху се једино око удобна живота, сјаја, мекане одеће и блуда.

3. Само када му његови поданици доношаху прилично пуно добрих јела плодова сваке врсте и прилично пуно светлуцања пред његов дом и прилично меку одећу ткану од најтананије траве која рашћаше подно планина, тиме већ би сасвим задовољан и не марјаше пуно о законима и власти.

4. Али гле, тада његови поданици приметише да поста млак, те се почастише његовом слепоћом. У том и његове слуге приметише како стоје ствари и посташе веома препредени и лукави као сама змија, па настојаху да свога господара непрестано успавају на сав могућ начин, а и дозволише поданицима лажно – такорећи милостивим огласом од кнеза – све могуће забаве ако им само прилично марљиво испоручиваху њихове све обилније дарове.

5. И гле, када ове слуге видеше да некажњено могу чинити што хоће, тада почеше владати и дадоше законе поданицима. Прво, кнезу указивати божанску почаст разним жртвама и друго, кнезу давати најлепшу кћер нека поданика, и оном поданику који буде тај сретан давалац биће отпуштене све дажбине и постаће слободан власник своје куће и имаће приступ у кућу кнеза и моћи ће ту да се занима с његовим слугама и свих неколико година ће смети једном да погледа свога кнеза и да му захвали за тако велику, изузетну милост.

6. И гле, ту змија изведе, како ви кажете, прави генијални потез, јер сада родитељи своје кћери задржаваху код куће и обраћаху сву пажњу да постану нежне и лепе не би ли тако једном можда такође прибавили положај слободних грађана; па таква једна лепотица више не погледа когод обичног будући да се осећала одређеном за кнеза.

7. А шта се догодило из ових узајамних превара? Ништа друго до најгоре што можете замислити вашим најдубљим мислима, наиме, слуге коначно присвојише сву власт лукавом изликом, наиме тако што палацајући веома добро убедише кнеза Ханоха да сада више није кнез него бог народа и да би било недостојно за његову бескрајну и неизрециву величанственост, као што је то сада његова божанствена, да даје законе земаљским црвима и да би они из неизмерног поштовања према његовој изнад свега узвишеној светости преузели на себе овај недостојни посао и тако нека не чини ништа осим једним мигом да испољи свиђање или несвиђање и блага, која буду скупљали у великим количинама за њега, да прихвати преблагонаклоно и премилостиво.

8. Уосталом да се народу покаже само једном годишње када ће сви пасти пред њим и обожавати га у прашини; а ако затим некоме од прашњавих црва хоће указати неку посебну милост, нека се то догоди од њега јаким ударцем о главу црва његовом светом ногом.

9. И ако би се коме доделила ова нарочита милост, можда ради жртве неке лепе и дражесне девојчуре, да се онај сместа дигне са земље и да погледа божанствену величанственост господара све моћи и силе те постане слободан грађанин светога града узвишенога бога Ханоха.

10. И гле, ове фине речи његових слугу ласкаше његовој себичној сујети толико да сместа потпуно приста свему. Авај, страшнога лудака!

11. И гле, сада слуге постигоше чему већ дуго жуђаху, наиме законодавство, казне и према томе сву власт, и тако насташе место једнога десет кнезова, који ни најмање не разликоваху људе, њихову браћу, од осталих животиња и поделише их само у разумне и неразумне звери. И само ако би таква разумна животиња повољно извела лукав, препреден потез у њихову корист, онда му се доделило право такође назвати се човеком.

12. И ових десет кнезова видев како се људи-животиње слепо покоравају њиховим законима, наравно из превеликога страха од бескрајних злостављања, тада сваки од њих изабра мало-помало такође десет слугу из слободних грађана града и подиже их у одређено племство заједно са својим женама и децом. Али зато им се наравно мораху давати њихове кћери (ако им беху довољно лепе и дражесне) за курве с којима рађаху децу на сто и хиљаду коју затим предаваху људима-животињама на издржавање; па када одрастоше, онда мушка посташе такође људи-животиње, а женску, ако лукавством змије посташе најчешће веома лепе и дражесне, учинише такође опет курвама и често спаваху с њима већ у њиховој дванаестој години и учинише их тако неплодним; па када би после мало времена изгубиле све своје дражи, избациваху их животињама и мораху да раде за њих и називаху их "хухоре", што значи на ваш начин "људи који одржавају стоку".

13. И гле, тако се овај начин живота настављаше више од тридесет година. А затим, будући да се људи намножише на овај блудан начин на више стотина хиљада и раширише веома у земљи тако да се више не могаху прегледати, саградише још десет градова уз неподозрив пристанак Ханоха, њиховога сада савим изнемоглога и безделатнога бога, и назваше их по именима десет кнезова који се зову:

14. Кад (Лопов), Карак (Сводник), Нохад (Варалица), Хуид (Худи), Хлад (Хладни), Уврак (Семе Змијино), Фарак (Свирепи), Молаким (Лажов), Уврахим (Фини Ласкавац) и Тахирак (Зликовац).