Help

jakob-lorber.cc

Глава 33 Божје домаћинство, књига 1

1. И гле, пошто протекоше још преосталих педесет дана, тада их Медухед на Мој подстрек све сазва и рече им снажну беседу која је гласила овако: "Мужеви, пријатељи и браћо са свим вашим женама, децом, слугама и служавкама, који су сада по вољи одозго такође наша драга браћа и сестре, дођите сви до мене и станите по познатом поретку око брежуљака како бисте ваљано слушали вољу највишег Бога, која ми је поново откривена.

2. Јер овако хоће Господ да скупите све оруђе и да га ставите у сваку барку на сламу која вам је досад служила за легало, од свакога исти број. Па када учините и причврстите гране које су својски лиснате у угловима са преосталим клинцима, тек тада однесите тамо скупљене плодове за штедљиво време од тридесет дана и ставите их пажљиво у углове под гране на лишће смокава. Камиле и магарце оставите овде за собом за знак Ламехинцима да смо били овде а и за знак да смо им за собом оставили животињско, а спасли само људско и према томе и божанско; а око оруђа ставите гранчице високо једну стопу и покријте их вашим покривкама и сламеним огртачима, а животињска крзна прострите преко оруђа. Па кад се све то изврши тачно по овом божанском наређењу преко мене, дођите још једном код мене до брежуљка како бих даље дао упуте вама свима по вољи одозго; затим ћемо заједно захвалити Богу и величати Њега за Његову неизмерну и бескрајну доброту и милосрђе.

3. Сада идите и извршите хитро што вам се саветовало преко мене одозго. Амин!"

4. И гле, тада се сви поклонише према Медухеду, захвалише у својим срцима Богу за ово учење и пођоше врло драговољно и брзо на заповеђено дело, и за седам сати по вашем рачуну све би у најбољем реду.

5. Па испунив све на заповеђен начин, дођоше опет сви скупа сходно побожном захтеву Медухедовом до брежуљка и захвалише Мени ту наочи њега за тако брзо и тако срећно обављен посао.

6. Па видев Медухед њихов обављен посао и видев да се сада сви као пре поново скупише око брежуљка пуни радосног и побожног срца, тада им Медухед поново упути беседу, говорећи:

7. "Мужеви, пријатељи и браћо, жене и сестре, чујте! Овако хоће Господ, наш велики, свемоћни Бог, да заузмете места по сто двадесет у једном ковчегу, и то четрдесет мушких и осамдесет женских; деца нека седе и леже преко кожа на оруђима, жене нека седе на гранама и покривкама и огртачима, а ви мужеви да стојите око жена и да ваша лица усмерите према ходу ковчега и ветра, и само једном дневно да благујете, и то око поднева. Вашу нужду, пак, да вршите при задњем делу ковчега у воду, као и жене и деца, али при том да један држи другога да нико не би пао у воду. А мужеви током времена нека не спавају ни да седе, још мање да леже, јер Господ ће одржати крепким ваше уде и ваше очи будним за времена које ћемо провести по Његовој светој вољи преко бујица велике воде. Жене и деца нека сами не дохватају плодове, него нека понизно замоле храну од мужева и отаца како бисмо постали народ по вољи Божјој и по вечном, свемоћном поретку Божјем, достојни Његовог благовољења и коначно Његове бескрајне љубави и милости, пошто не желимо нити ћемо дирнути ни влас на нашој глави без Његове свете воље!

8. Па када се у име Господње сви нађемо у ковчезима, нека најстарији у сваком ковчегу буде спреман да на знак с неба, који ће бити јака муња, оштрим ножем одмах пресече уже; затим ће дунути јак ветар и однети ковчеге на високе бујице, и то већ наочи Татахара с његовом крвничком руљом, који ће тај час, када већ будемо удаљени од обале хиљаду човечијих дужина, доспети до обале.

9. Тада ћете их видети да завитлавају камење у воду, али нас никада више неће досећи јер десна рука Божја ће нас одвести из њиховог хијенског видика и довести у велику удаљену земљу, која је тридесет дана и тридесет ноћи удаљена од сваког чврстога тла и налази се скоро у средини велике воде и зове се "Ихипон" (то јест "Сигуран Врт"), и та земља ће нам остати све докле стоји свет по вољи одозго; а препознаћемо је по томе што ћемо већ издалека спазити високу гору горећу целу у пламену љубави Божје. Тамо ће бити само један једини прилаз, а чак и тај ће се пружати далеко у унутрашњост између две такве гореће високе горе; а на странама према води стално ће је запљускивати превелике бујице. И уз то ће још бити окружена превеликим горама у којима не наставају ни тигрови, ни хијене, лавови, медведи, вукови, ни змије, него пре ће личити на зид који додирује небо, на који тешко да ће се ико успети.

10. А у унутрашњости земље биће велике, непрегледне равнице пуне изврсних и слатких плодова а и лепих, корисних, питомих животиња, које ће нам давати своје млеко као здраву храну, и земља ће имати укус меда и млека, и биће без песка и камења, и биће за јести као добар хлеб. И чујте, овако говори Господ: На целој земљи нема ни једна земља која би била изврснија од ове; тамо није никада претопло или прехладно, него тамо влада вечно пролеће!

11. Тако тамо људи који буду живели по вољи Божјој неће старити и смрт ће им бити благ сан; и тада ће доћи невидљива бића и таквога човека оживети кришом и узнети га до Бога; неће остати ни трунка која би се прилепила уз ноге таквога оживљенога.

12. А ко буде икада пречуо вољу Божју у своме срцу, такође ће умрети, али вечно неће устати телом, и доћи ће земаљски црви на његово тело и изјешће га с косом, кожом и костима, а његова душа и дух мораће опет да служе као подлога планина на хиљаде година као чврсто тело у мрачној свести свог јада и потпуне ништавности – све докле их коначно по милостивој вољи одозго поново не прими животиња, и где ће се тада степеницу по степеницу кроз сав животињски свет радећи јадно, мукло и немо морати пробијати не би ли коначно опет доспели до достојанства човека. Ово ваљано запамтите, јер тада ћете морати умрети много хиљаду пута пре него што поново доспете до живота из љубави и милости Божје. Премишљајте шта вам Господ овде јавља!

13. А убудуће ваше жене никада пре до тек у вашој четрдесетој години да спознате, а и тада никако чешће но што је под Божјим благословом нужно да родите човека. И више но највише две до три жене да нема нико, јер све што би било преко, урачунало би вам се великим грехом пред Богом и учинило би ваш живот на земљи кратка и мучна века, ослабило вашу љубав према Богу и отуда коначно отело вам сваку мудрост, која је само драговољна прида Божја онима који држе Његове заповести тачно.

14. И коначно, како овде, тако ни тамо, нико да није сматрао нешто својом својином, него својином Божјом; и који би тврдио и рекао: "Ова травка је моја", тренутно ће га Бог казнити слепоћом да убудуће никада више не покупи плод са земље, него ће за свога живота научити да живи од љубави Божје и своје браће.

15. Грешници да не једу ништа осим траву земље и горко лишће јалова дрвећа као животиња, ка којој су се срозали грехом, и све докле не буду задовољили за свој грех, да се нису усудили јести што друго, ако хоће да задрже живот. А нарочито се то тиче блудника, а поготово младих жена које би из сладострашћа чешће легле с неким; јер тело такве неке Господ ће испунити неком кугом, и нека се изгна на крајне границе велике земље, где не расте ништа осим траве и лишћа. Коначно каже Господ, наш велики, свемоћни Бог, да се љубите међусобно, и нико био судија другом, него нека слабији иде к јаком да би га ухватио под мишице и помогао му да иде преко земље; и најмудрији нека служи свакоме и да буде саветодавац својој браћи.

16. Па ево, ако сте јасно и разговетно чули вољу Божју, захвалите Богу са мном у вашим срцима и реците: "Господе, свемоћни, велики Боже, захваљујемо Теби усрдно нашим још слабим срцем; ојачај га, велики, добри, јаки, вечни Боже како бисмо негда Теби, Твојој бескрајној светости, могли захвалити достојније него сада у нашој бескрајној слабости да Тебе славимо и хвалимо и да се негда овако, као што си тако милостиво обећао нама, удостојимо личити само у најмањем делу Твојој деци. А сада, о велики Боже, да буде Твоја воља и дај нам да уђемо у ковчеге и води нас све по Твоме једином благовољењу. Амин."

17. И гле, помолив се овако кратко, напустише с Медухедом место и уђоше радосна срца у ковчеге.

18. И гле, све како је Медухед прорекао, обистини се прецизно. С великим јуришом предвођени змијом вијаше Ламехова хијенска и тигровска руља разјарени за сиротим Медухедовцима, али исто тако брзо однесох ковчеге са својим народићем од обале па затим мирно, а ипак брзо, онамо ка обалама велике земље коју оптичу велике воде.

19. А Ламеховце дао сам прогонити растућим непрестано бујицама мора све до гора, где их на хиљаде растргоше и прождераше хијене, тигрови, лавови, медведи и вукови и змије. Јер вод прогонитеља састојао се од седам хиљада мушких и седам хиљада женских глава. И од њих се не вратише за Ханох више од седам момака и седам девојака и исказаше тамо шта се догоди; и вратише животиње читаве остављене од Медухедоваца, на броју тридесет пет хиљада камила и исто толико магараца, и предадоше их Ламеху и исприповедаше му све како видеше; наиме да дође светла муња из ведра неба између њих и избеглица и на крају света, где су велике бескрајне воде, изнесе их на њима далеко великом брзином; а затим воде надођоше и отераше их високо у планине тамо и навалише на њих непрегледни чопори познатих крволочних звери и растргоше и прождераше их све осим њих. Они се, пак, спасоше само тако што побегоше међу велику гомилу камила и магараца. И нека Ламех ваљано размисли шта се збило. И чини им се да изнад звезда пребива велики цар, с којим се људи никада не би требали упустити у борбу. И боље да Му се клањају и да Га узвисују ради Његове несхватљиве моћи пошто Га слушају море, ветрови, муње и све крволочне звери, што су видели сопственим очима и чули силан глас, који заповеди зверима као гром и разгова с великим стихијама као силна олуја из висина звезда.

20. И гле, чув ово Ламех, разгневи се у нутрини и одлучи да се освети Мени. А то би последица што змија сасвим узапти његово срце. Зато рече момцима који се вратише: "Чујте, вас седморица невиних! Хоћу да ми звездани цар да удовољење и хиљадоструку надокнаду. Изиђите напоље где знате где прима и заповедите му у моје име што захтевам. И ако одбије, онда му реците да га ја проклињем. Колико год био велик и моћан, ипак ће га преко мене, као мој народ преко његових животиња, на земљи растргнути и искидати његов народ уз мој подсмех, јер са свом његовом ветровитом и воденом моћу само је слабо јагње према мени, цару лавова. А у шуме свугде баците ватре и запалите све горе да се испеку све његове звер да потом седне за постављену трпезу и да једе изгорело месо и кости звери. А ако неће да тамо изгоре, нека само наведе бујице преко да се удави његова моћ!

21. О, знам ја врло добро тог ваздушаста цара над звездама. Све што чини, чини зато што се мене боји, јер зна моју величину, моћ и силу, која ће му задавати довољно мука и на крају сасвим га упропастити, ако не изиђе у сусрет мом праведном потраживању у свакој мојој жељи.

22. Сада идите и извршите шта сам вам заповедио. Узмите људе с вама опремљене угарцима да запале горе у случају каква одбијања."

23. Тада се момци удаљише и саветоваше се међу собом шта чинити, јер рекоше један другом: "Ако је толико моћан, зашто не иде сам? Беснети је лакше него борити се, и претити у слепом бесу је лакше него извести, јер оно што је рекао, то је и свако од нас могао казати, али с каквом користи? Докле досежу његове и наше руке, зна и види сваки; а да ли је ико видео само прст цара над звездама да би одмерио сву Његову моћ и силу? Ламех је само мува према Татахару и његовој пратњи, а где је он и сва његова пратња? Сада смо нас седморица сва његова средишња сила и видели смо несхватљиву моћ великог невидљивог цара над звездама, чули Његову беседу да је пред њеном силом задрхтао сав земаљски шар као када неког продре ледени мраз све до у кости и сржи.

24. Зато учинимо оно што ми хоћемо и изиђимо и уместо претње принесимо Њему хвалу и славимо Његову велику моћ и силу. Можда ће нас прихватити као што је прихватио Медухеда, па нека затим Ламех код куће одмерава своју силу и нека од беса загризе о камење.

25. А ми ћемо радије служити таквоме моћноме, великоме цару, који и нас јамачно може одржати преко бујица као Медухедово људство."

26. И гле, као што мудро одлучише, тако и изведоше њихову одлуку, која Ми се допала; узеше своје жене и камиле и магарце ваљано натоварене плодовима и пожурише напоље где видеше воде и мироваше на обали великог светског мора.

27. А један који је водио реч, каза поново: "Ево, ту смо, немамо појма камо ћемо; зато хајде да замолимо великог цара да нас прихвати у Његову службу и да нам покаже неко место наше истинске судбе, пошто смо се вероватно само Његовим тајним надахнућем извукли из Ламехових канџи и слободно пошли овамо.

28. Зато ја у чувству и духу свих, пошто још немамо име, обилним страхопоштовањем позивам Тебе, о велики, невидљиви царе све моћи и силе, прихвати најпре захвалност нас свих за избављење из зуба хијена и из канџи Ламехових. И такође молим Тебе да сада и нас водиш по Твојој вољи на сигурно место, где бисмо несметано служили Теби. Јер знамо да си Ти моћан Господар и знамо потпуну ништавност Ламехову, којега ослонац смо ми требали бити, а нисмо хтели пошто смо наскроз видели и осетили велику моћ Твоје славе као што смо и чули дивљу, ништавну, празну дреку сада сасвим немоћнога Ламеха.

29. Зато услиши нашу заједничку молбу и обзнани нам Твоју вољу, или нас уништи, јер боље је бити уништен Тобом него служити Ламеху."

30. И гле, када се кратко али врло искрено помолише ових седморица са својим седам женама, поче да дува мала олуја с планина и у олуји брзим трком дојезди врло велика хијена сва разјареног и бесног лика пред малу дружину и стаде испред њих и прегледа их тамо-амо, горе-доле и скроз-наскроз, као да хоће да изабере најбољи залогај из дружине притиснуте смртним страхом. И гле, када сви хтеше побећи у воду, охрабри се говорник и рече прејаким гласом: "Саслушајте ме! Останимо где смо окружени свуда непобедивом моћу великога цара, и верујте, ако нас и уништи, и у унишењу ће нас сачувати. И не бојте се толико ове мале хијене, када смо тако сретно избегли много већој из њених крвничких канџи, и то утолико пре пошто смо у равници, где ниједна хијена више нема власт напасти људе и растргнути их. Јер када нас је велики, моћни цар преко звезда спасао тамо уз планине из зуба толико хиљада крволочних звери докле смо још били против Њега, а сада када хоћемо да будемо за Њега, зар би сада хтео да нас уништи?

31. Верујте ми, сачуваће нас сасвим извесно. Погледајте сви на мене, отићићу у поверењу до хијене и ставићу моју главу у њену чељуст. Па ако ми учини нешто нажао, онда бежите у воду или куда хоћете. А ако ме видите да опет здрав и читав извлачим своју главу из њених чељусти, онда падните доле на земљу и захвалите великоме цару, јер онда нам је дошао већ веома близу."

32. И гле, што рече, то и учини сместа – оде пун поверења до хијене, која се запенушила од беса и која широм разјапи чељуст тако да цела његова глава има места у њој.

33. И гле, како гурну главу унутра, тако здрав и читав, не изгубив ни длаку с главе, опет извуче. Тада се зачуди цела дружина и паде одмах доле на земљу и захвали Мени, дашта још непознато, из све спознате дубине свога срца.

34. Пошто се готово сасвим исцрпеше својим изливом захвалност и хвале, тада, на највеће чуђење, хијена прозбори њима ваљано разумљиво и рече:

35. "Позни потомци Кајинови и Ханохови, устаните и погледајте ме. Погледајте моју прилику љутине и беса. Само сам крволочна животиња одређена да одано стражарим и чувам горе и на њима пребивајућу велику децу Божју, кога у вашој слепоћи називате великим царем; али реците ми да ли сам као животиња икада прекорачила вољу Божју? Мој живот је прашина и земља, моје доба је мало година, дана и откуцаја срца само; немам ништа да очекујем; што ми моја крволочност даје, јесте све што од мога постојања имам да добијем од ствараоца; и ако ме је ико од вас икада видео како прекорачујем без воље Божје моје прописане границе, нека узме камен и убије ме.

36. Али оклевате, не што немате храбрости за то, него што вас моја послушност према вољи Божјој задивљује. И гле, како вас људе, које очекује вечан живот, сада крволочна животиња мора подучавати по вољи Божјој о вашем потпуном забораву Божјем и према томе и о вашем одређењу! Гле, ниједна крволочна животиња није толико дивља да би и гладна насрнула на себи равну да је растргне и задовољи глад. Али ви људи, који треба да живите вечно, полазите у чопорима како бисте вашу браћу, не можда из невоље, него само из чиста паклена властољубља убили и њиховом крвљу умрљали земљу и закопали у њу њихово тело.

37. О стидите се, људи, који треба да буду господари света! Где је ваша слава? Вас је четрнаесторо, а ја сам сама, а преплашили сте се на смрт пред мојим погледом – пред несретном животињом, која је првобитно била одређена само за вашу службу по вољи великога Бога.

38. Пођимо у шуме и уверите се да ли иједна животиња влада другом; а ако постане свадљива и завидљива, одмах се истерује из друштва, пошто није била по вољи Божјој, која влада у нашој нутрини. И никада нећете видети да животиња присиљава другу да за њу тражи плен, да је храни као праву беспосличарку – осим ако нека ослаби. Тада јој друга животња довлачи плен пред чељуст у јазбину. И ниједна не меће оштре и јаке зубе на њен потиљак и у њену дроб пре него што буде хладна и трула. То нас учи божанска воља у нашој нутрини, и будите сигурни ама ни једна животиња не диже главу увис без воље Божје!

39. Према нама немамо никакве својинске границе осим наше природе и нашег телесног бића. Ви људи, који сте сасвим заборавили Бога, одељујете земљу, па затим цар, кнез или њихов миљеник каже да му ово даје за мали данак, и ово миљенику и његовим бољим слугама због њихових добронамерних и умешних песница. Сав остали народ користите као товарчиће, којима дајете само онолико да одрже једва оно мало бедна живота, како би за беспосличаре обављали мрзак, многи посао. И ако се противе, предстоји им, прво и прво, велико злостављање и друго, смрт. Ако би такав роб умислио да је и он брат цара или кнеза или неког другог од цара учињеног великана, с истим правима, или би хтео да буде – зар га не би одмах убили? – О реците, где на целој Земљи има нечега свирепијег но што сте ви људи? Зар није змија, ја, лав, тигар, крволочан вук и разјарен медвед прави, свети анђео према вама људима? О, да нам је дата љубав као вама, како бисмо љубили Бога! Али без саме љубави љубимо Га бескрајно пута више нашом тачном послушношћу него ви који сте заборавили не само Његову љубав, из које је створио вас, него и Њега самог, који вас је створио.

40. Питајте камење, питајте траву, питајте ваздух, питајте воду, јест, питајте све на шта наиђете – само не човека – и све ће вам оглашавати великога Бога и приповедати бескрајна чуда Његове љубави. Само ви слободни људи, који вечно и пресрећно треба да живите, могли сте заборавити сасвим вашега Творца, вашега бескрајнога добротвора! Није чудо што немате имена. Којим именом да се и назовете? Ђаволи знају Бога и беже од њега. Сотоне знају Бога такође, мрзе Га што је Бог и Господар њиховог постојања. А ко сте ви, који сте из ђавола, сотона постали слободни људи Његовом бескрајном љубављу, и начисто сте заборавили Њега и сматрате себе у вашој мушичастој слабости сами боговима зато што камењем и тојагама умете тући један другог и постављати шупље гомиле камења, које затим називате градовима? Гле, нисте ништа какви сте! Травка је више и канџа хијене је светиња према читавом бескрајном накоту таквих људи које сте напустили у Ханоху и какви сте до сада сами били!

41. Укратко, тако хоће велики Бог – пре него што вам се додели друго одређење: Ваља вам код нас хијена ићи у школу седамдесет дана како бисте код нас под прво упознали људскост и љубав према ближњем па овим поново Бога. Па када поново упознате вашу сличност с нама крволочним, дивљим зверима и Бога нашом немом и слепом послушношћу, тек тада ће вам Господар свих створења преко нас показати спокојно место.

42. Сада следите мене вољно по вољи Божјој без страха – осим јединим страхом Божјим. Вољноме неће се догодити ништа нажао, а невољан и непослушан није ни вредан да га растргну зуби хијене, него нека чека овде своју судбу, судбу Ламеха, сотонског кнеза сотона."

43. И гле, тако следоваше свих четрнаест особа за разјареном хијеном у мрачну планинску пећину и научише тамо Мојом дозволом да познају од природе звери иста права човештва, љубав према ближњем, послушност и тиме и поново Мене и да се уздају сасвим у Мене, чиме им затим поста и видљива велика разлика између истинског човештва и животиња, а научише и истовремено познати колико дубоко су се пре налазили испод њих – и то све Мојом посебном милошћу, која им даде да виде Моју вољу у дивљим животињама и да је осете у свем своме обиљу.

44. (Више него тада, била би вам сада потребна таква школа, јер тада људи као деца овога света беху лоши због мрака, а сада су зли у светлости, и кнез таме признаје да је постао ошљар у злу према вештини деце света и већ му иде као понеким слабим родитељима, које њихова деца надмашују спознањима сваке врсте.)

Глава 33 Мобилни приказ Импресум