Па када се у име Господње сви нађемо у ковчезима, нека најстарији у сваком ковчегу буде спреман да на знак с неба, који ће бити јака муња, оштрим ножем одмах пресече уже; затим ће дунути јак ветар и однети ковчеге на високе бујице, и то већ наочи Татахара с његовом крвничком руљом, који ће тај час, када већ будемо удаљени од обале хиљаду човечијих дужина, доспети до обале. – Божје домаћинство, књига 1, Глава 33, параграфа 8