Help

jakob-lorber.cc

Глава 34 Божје домаћинство, књига 1

1. Оставићемо сада ову малу дружину у школи створења и даћемо им да једу дивље бобице, траву и корење до одређеног времена, а ми се осврнимо према Ихипону (данас "Јапон", такође "Јапан") и очекујмо тамо долазеће Медухедовце и задржимо се још мало код њих.

2. После тридесет дана и ноћи под Мојим повољним ветровима, малим заобиласком ради мира мора, приспеше Медухедовци сретни и читави гласно ликујући, кличући и хвалећи Моје име на поменуто велико острво, и то на широком ушћу реке која је мирно текла из унутрашњости земље, на чијим мирним и прилично широким леђима их прилично јак, службени ветар одгурну у њиховим ковчезима све до унутрашњости земље.

3. Налазећи се потпуно у средишту, тада Медухед паде доле на своје лице сав ганут дивном лепотом земље и захвали Мени у мирној дубини свога срца око час времена, и очи и уши свих беху уперени на њега.

4. И окончав своју молитву, коју сам благоволео, и угледав у њој Моју наредну спасоносну вољу за избављени народ, уста поново и сачека докле се спојише сви ковчези потпуно један уз други.

5. Чим се све ово изврши по Мојој вољи дуж плитке обале, обиђе све ковчеге по Мојој унутарњој заповести и опомену људство свом љубављу да нипошто не ступају на тло докле не захвале сви три часа у своме срцу Господу на овој бескрајној милости. Па тек када Господ подарену лепу земљу благослови под видљивим знаком на њиховом лицу наочи њих, тада ће он први ступити на тло. Потом нека прво спусте своју децу на тло па затим нека коначно сами кроче на тло са женама. И нека се затим опет баце својим лицем доле на земљу пред Богом и нека обожавају Његову светост и нека славе Његову бескрајну доброту и бескрајну љубав.

6. И гле, извршив ово највећом радошћу својих срдаца, усправише на Медухедов позив своје очи увис, видеше светли облак како застире целу земљу и видеше велике капи како падају изобилно из облака око час времена. Затим видеше облак благослова како се опет дели и малу дугу под њим како жарећи светли и приметише од истока како благи ветар струји, који им преко Медухедова уста гласно објави да Сам сада за њих благословио земљу, нашта по већ поменутом поретку крочише на тло и ту опет учинише превеликом радошћу свога срца како их честити, мудри Медухед прељубазно саветова. И пошто се све ово изврши, тада их Медухед опет све сазва и одржа им ваљану беседу, која гласи овако:

7. "Мужеви, браћо, сестре, а и децо која схватате смисао речи. Запамтите добро што ћу вам сада обзнанити великом милошћу Божјом. То да нам буде темељ свег нашег размишљања и поступања да свету вољу Божју никада не изгубимо из вида свог срца и да је свакад испуњавамо тачно са захвалношћу и хвалом; јер што год долази од Њега, јесте велико, свето и стога и веома важно; колико год нашим малим овосветским очима изгледало мало, ипак је бескрајно вредно јер је од Бога, који је сада Господар свих нас, и ако будемо веома вољно послушни Његовој вољи, можемо постати попут Његове велике деце, коју сте упознали под литицом изнад Ханоха, као што је свима нама обећао.

8. Гле, овако хоће Господ, наш велики Бог, који нам хоће бити пресвети Отац, да се, прво и прво, љубимо, и то свако свог ближњег као брата и сестру седам пута више но самог себе. Сваки да буде строг према себи самом, а благ и пун љубави према својој браћи и сестрама. Никада да помисли да је већи и вреднији од најслабијег ваше браће јер код Бога не вреди ништа осим чисто, понизно срце. Коме Господ икада, као Мени, подари своју милост, нека сматра себе најмањим и нека буде спреман, попут Мене, да свима служи и по вољи Божјој да претходи свима добрим примером. Једино су деца дужна пренеусловљену послушност према својим родитељима услед своје изворне слабости и нужнога васпитања. Па када доспу у себи до спознања воље Божје, нека на место послушности, коју сте тада једино Богу дужни, ступи детиња љубав и пажња према родитељима у великој мери. Међутим, по вољи Божјој најмудријем од вас свакад да нагнете ухо и усмерите ваше очи на њега како бисте вољно сазнали решења Божја како уопште, тако и за свакога појединца. Но, чувајте се икада да таквом мудрацу не дајете више пажње, љубави и части него другом драгом брату, који још није мудар али ипак врло вољан.

9. И ту пажња мудраца из Божје милости нека буде и нека се састоји од вас ни у чему другом до једино у љубави Божјој, љубави према ближњем и вољна послушност према одредбама Божјим преко понизна срца мудра брата.

10. Не прешла неистина преко ваших усана, јер лаж је темељ сваког зла. Далеко вам била сва злурадост над казном неког грешника, него ваша љубав поново помогла на ноге посрнулом брату.

11. Земља припада свима једнако без разлике. Што ће тло обилно приносити, да потребњак узме за своје утољење и јаки да скупља радо за слабе.

12. Према животињама поступајте љубазно да вам не одбију своје топло млеко.

13. Свако да је подређен свом брату и спреман да му служи, а никада да заповеда један другом, него свугде да се сусрећете с љубављу како бисте негда постали деца једога Оца у љубави.

14. Будући да Господ свагда даје више но што је потребно човеку за одржање свога живота, ипак не будите неумерни у сваком ужитку, него по вољи Божјој ради вашег здравља будите умерени у свему што чините и благујете. Јер овако говори Господ: "Благословена да је права мера и права сврха. Немера, пак, нека је проклета и путеви без сврхе. На њима нека хода само блуд и разврат и нека ноћ ту нађе пропасти и вечне смрти." Зато скупљајте претек благослова и подигните свугде складишта, али не на Ханохов начин од камена, него од дрвета. Пободите четири одлично стесана стабла у земљу тако да четвртасто стрче увис изнад тла две висине човека. На њих ставите такође четири засовнице на вама већ знан неимарски начин. Затим ставите поврх кров с једним крилом и покријте га трском и травом. Међу четирма стуба од дрвета, која стрче из земље, направите такође од трске плетене зидове, али оставите у сваком зиду отвор, велик као четири људске главе, и с истока такође врата, али без решетки, како би свако по потреби имао слободан приступ. А унутра до половине таквога складишта ударите више малих колаца у земљу, око пола висине човека над тлом да вири. Поврх причврстите тање гредице, затим изнад положите такође рогожине како бисте на њих ставили обиље благослова за вашу браћу а и за вас. А у другу половину скупите и ставите увелу дугу траву до колена високо над земљом као почивалиште како бисте на њему током ноћи спавали и одморили ваше уморне уде и окрепили вашу дроб.

15. А ваш алат и друга оруђа ставите под рогожине. Међутим, никада нико да није присвојио такву кућу, него нека један ради за све и сви за једног и према томе сви за све како нико никад не би трпео оскудицу међу вама и свим вашим потомцима.

16. Близу планина које се не диме нити чак горе, као што их видите одавде у великој даљини, ископајте јаме дубине човека; тамо ћете наћи хлебну земљу, која вам је већ обзнањена, коју, пак, да употребљавате врло умерено, и то не дневно, него само каткад по вољи Божјој ради вашега здравља ако вам нужда постане превише мекана.

17. Осим тога уз планине, на које се сада смете и попети када не горе, наћићете лепо, врло тврдо, глатко камење. Скупите га и донесите пред ваше домове. Под прво, на њима да здробите зрна једне траве и од брашна посредством воде да направите тесто у једном сасуду на који ћете наићи, у великој броју, на обалама реке и уз то да направите вама већ знано место за печење и на њему да печете здрав хлеб. А под друго, да узмете такође камене плоче које су нешта мекше, од којих такође има гомила у подножју планина без ватре, и на њима да запишете све ово на вама знан начин како би чак наши касни потомци сазнали вољу Божју обзнањену сада вама.

18. Јер чујте! Овако говори Господ: Све док ви и ваши потомци останете у овом заповеђеном поретку, дотле се ни стран народ неће моћи приближити овој земљи нити ће моћи реметити вас у вашем миру и Ја сам ћу вас учити да познате и направите хиљаде лепих и корисних ствари. Међутим, ако икада иступите из Мога поретка и останете у Мом забораву и не вратите се сместа Мојем поретку, онда ћу пробудите други народ, довести га овде, и он ће вас подјармити и поробити. Тада ће бити цар који ће уништити вашу светињу, и тући ће вас, и многе убити, и попут магараца вас упрегнути пред плуг, и кажњавати вас као камилу. Тај ће све присвојити, а вас оставити да гладујете, и забраниће вам да утолите жеђ соком плодова, него вас гонити до воде као кротку животињу. И мораћете за њега, као при Ханоху, да градите градове и да га добро товите и његове слуге како би ојачао да вас туче и убија.

19. Затим за ваш труд више нећете добијати плодове ни хлеба, него мртве знаке по степену труда, за које ће вам давати нешто мало да једете. Јест, ако се и тада још не вратите поретку, мораћете цару чак да вратите пети део од знакова као радни порез од тешко зарађеног без накнаде, што ће бити знаком да ћете чак морати да молите што уопште смете да радите, па ћете за такву дозволу морати да измирите поменути порез.

20. И Ја кажем да у целој земљи неће бити ни парченце које цар не би присвојио. Затим ће земљу разделити као лено својим миљеницима и дворанима, а вас ће учинити погрдним отроцима миљеника и дворана и затим ће ови бити господари над вашом смрћу и вашим животом и даваће вам да једете кувану траву и лоше корење, пошто ће присвојити најбоље плодове. Па ко буде посегнуо за таквим плодом, одмах ће бити кажњен смрћу.

21. Затим ће вам цар узети ваше најлепше жене и кћери за његову и његових миљеника и дворана похотљивост, а ви ћете ваше дечаке морати да баците у реку и за то да храните његову децу како би вас затим злостављала. А Ја ћу тада своје уши, како не би чуо ваше јадиковање, запушити све до краја времена, те ће вам бити хиљаду пута горе но што вам је било у Ханоху.

22. Такође и ово све запамтите ваљано и запишите на препоручено меко камење." –

23. Дакле видите, драга браћо моја, шта је воља Божја. Зато делајте како вам је саветовано, па можете лако, јест, хиљаду пута лакше остати самосталан народ без икаквог губитка ваших права. Стога будите пуни љубави и милости и далеко вам било злобно користољубље – тада ћете остати како јесте, народ Божји. – Коначно јесте воља Божја да наиме ове ковчеге узајамно повежете мотакама један уз други и поставите мост преко реке како бисмо крочили и на тло с оне стране и да га произвољно користимо.

24. Сада се баците доле на своја лица и захвалите Господу за ову узвишену милост поуке и објаву Своје воље за нашу превелику добробит и реците са мном:

25. "О велики, предобри, пресвети, свемоћни Боже, захваљујемо Теби у прашини наше ништавности. Нека допре до Твојих светих ушију слаб глас наше захвалности из дубине наше злобе и погледај милостиво наше понизно и бојажљиво срце. О Господе, не видимо колика је празнина наше душе, зато нас испуни милостиво топлином Твоје љубави и не повлачи никада Твоју милост од нас сироте деце греха. Никако не допусти, ако се икада заборавимо да поступимо против Твоје пресвете воље, да нас карају људи, него покарај нас Ти по Твојој праведности и великој благости и преобрази нас у нашим срцима по Твоме великом милосрђу да једном будемо достојни да само најмање личимо Твојој деци. Па остани свију нас велики, свети Бог и наш Господар и буди једном и наш драги, пресвети, пресвети Отац. – О Господе, услиши наше преклињање и чуј милостиво нашу слабу молбу. Амин."

26. Па сада идите и извршавајте све према добу и савету и уверите се у све ово да бисте видели колико је истинит и одан Господ. Па извршив све и никада заборавив Господа пре и после свакога посла, и пре и после свакога обеда, пре и после починка, пре и после рођаја, пре и после смираја – а поготово рађајући, ваља вам пре и после чина за све замолити Господа да благослови – тада ћете рађати децу живота и светлости, а супротно само децу смрти и таме.

27. А ја ћу свега свога века остати овде у овом крају реке где смо пристали. И тамо преко реке у оној пространој пећини на лепом брду биће дом мој и моје деце како бисте ме свагда нашли кад год вам што буде на срцу. Ту пећину и брдо даје ми Господ у имање из љубави према вама како бисте ме свакад нашли.

28. Ваша је, пак, сва велика, лепа земља. Ја ћу по вољи Божјој још веома остарети и још постати позан сведок свих ваших добрих и лоших поступака. И од свих овде живећих бићу последњи и ићићу за вама пред лице Господње.

29. Ви, десеторица мојих пратилаца, који сте такође већ постали мудри, узмите народ и водите га и распоредите мудро у земљи и учите га што му је нужно. И дођите мени кад год буде пун месец ради савета и науке. Амин."

30. И гле, пошто Медухед оконча своју беседу, поклони се сав народ пред њим, баци се још једном без Медухедовог наређења доле на земљу и захвали Мени на тако спасоносној науци, затим се диже и пун страхопоштовања презалогаји, леже по земљи и одмори се и моли се каткад три дана. Затим се диже, узе оруђе и најпре изради мост, а затим под Медухедовим благословом оде на своје наредно одређење у свим правцима земље славећи и хвалећи Ме свугде. И тако, као што се лако може увидети, многи од њих посташе мудри на начин Медухедов те живеше као сретан народ око хиљаду и деветсто година, скоро до доба Аврахамова, и не дохвати их потоп Нојев.

31. А затим такође почеше мало-помало да Ме заборављају јер сам их био учинио најобразованијим и најбогатијим народом на земљи те уживаше у разној резбарији, па паде сасвим у црно идолопоклонство и блуд сваке врсте.

32. И пошто сам им шестсто година гледао кроз прсте и не видев иоле једнога да и најмање трепне да се покаје, поправи и врати, то пробудих, као што сам већ преко Медухеда припретио, у крају данашње Монголије народ као општи бич и одвео сам га преко једог анђела, који беше невидљив, ка Ихипону, направио им мост од острвља од данашње Сине [Кине], чему још данас сведоче неколико острва у мало искривљеном низу, да суве ноге као Израелићани преко Црвеног мора, а и скоро истовремено, доспеше онамо, којом приликом ватром земље око Ихипона издигох и начиних мноштво великих и малих острва као могућа уточишта за поједине мудраце, који живеше ту у пећинама и служише Мени кришом, све докле их опозвах са света.

33. У таквим пећинама налазе се још као знак Моје љубави такве назначене плоче, које дашта сада нико не би могао читати, и то још много мање од хијероглифа Египта, које нико неће моћи да чита осим потпуно поноворођени и само ту и тамо понешто да погоди јака телесно болесна месечарка/Seelenschläferin [?] својим само на неколико тренутака пробуђеним дете-духом.

Глава 34 Мобилни приказ Импресум