После тридесет дана и ноћи под Мојим повољним ветровима, малим заобиласком ради мира мора, приспеше Медухедовци сретни и читави гласно ликујући, кличући и хвалећи Моје име на поменуто велико острво, и то на широком ушћу реке која је мирно текла из унутрашњости земље, на чијим мирним и прилично широким леђима их прилично јак, службени ветар одгурну у њиховим ковчезима све до унутрашњости земље. – Божје домаћинство, књига 1, Глава 34, параграфа 2