Help

jakob-lorber.cc

Глава 35 Божје домаћинство, књига 1

1. Сада се осврнимо у школу хијене и потражимо наших четрнаесторо школараца и чујмо делотворно још и ту докле је заправо стигло ово племе у овом изузетном училишту за ово кратко, већ знано време у поправљању ћуди.

2. Гледајте и памтите добро, нико да нема запушено ухо и затворено око да не чује још снажну реч из чељусти већ знане хијене, такође и тигра, лава, вука и медведа. Јер људи су пуни лажи, ту ни један другом не може рећи нешто истинито, како вам је већ често показало искуство колико су учени у заблуди, када сва њихова крива учења истискују друга, која су често још кривља но истиснута и погажена. Зато и за вас није сувишно да чујете стамене речи из области непритворне природе пуне сржи и снаге те из њих да запишете себи у срце добру забелешку да се из њих увиди колико је истинит, праведан и веран свети, вечни Отац свих вас.

3. Јер гле, када време у својој одређености успешно истече, хијена поново ступи сва гневна пред уплашену дружину како би страхом њихове душе што више обратиле пажњу па прозбори од Мене допуштеним разрешеним, опширним језиком из разваљених чељусти, како следи:

4. "Устај из смрти! Тако хоће велики, свемоћни Бог и Господар свих Својих безбројних створења. Кратко време је брзо истекло. Брзо су се мењали дани и ноћи над вашим слабим бивањем. Тада када сам вас ја, хијена, водила овамо моћном вољом свевишњега Бога, видесте месец у свом обиљу да вам обасјава кршне стазе врлетних висина све до пећине коју наставамо ја и моја деца и коју смо вам вољно уступили како бисте се ту окрепили у свежој хладовини земље. Сада опет посматрате месец и видите како се поново увеличао и напунио пошто се раније изгубио све до немања своје светлости и постао је тада дете па момак и сада опет налик човеку пун силе и величанства.

5. Оно што вам он непрестано показује у кратким роковима препуносмислено и учећи, ваља вам да једном верно подражавате у вашем животу. Ваша овосветска светлост треба и мора спласнути налик светлости месеца како бисте се оспособили – напустив сасвим пређашњу светску светлост, што је ваш горди ум – да примите нову светлост из узвишених небеса, која је истинска љубав без користољубља и отуда милост великога, светога Бога.

6. Гле, као што ја сада говорим с вама, тако и свака ствар може проговорити милостивим допуштењем одозго. А ако останете окорела, властољубива срца, падните пред нас опоменув се ове беседе и мислите колико дубоко стојите под нама, а колико високо деца Божја над нама.

7. Јер реците коју животињу сте икада видели да влада над другом? Коју животињу сте видели да присваја што? Коју животињу сте икада видели да отима од друге? Или да ли сте нас икада видели да се убијамо међусобно, или да лажемо и варамо, или да блудничимо само за задовољење сладострашћа?

8. Реците, када сте од нас видели да чинимо неку радњу која не би била сасвим у складу с нашом природом?

9. Зар не би било поштено да животиње од вас науче корисну употребу својих сила? А сада, као што видите, морамо вам ми крволочне звери тек показати и учити вас кротости и мудру озбиљност живота. О, стидите се, господари света, када је мушица која зуји око мојих ушију мудрија но ви и сав Ханох с десет градова; јер премда јој је живот ограничен на једва неколико дана и нема видљива трага њеном учинку, ипак је чак у веома кратком року учинила бескрано више но ви од времена Кајиновог са свом вашом изградњом градова и мучењем браће зато што је испунила вољу Божју која влада у њој и радовала се таштом, кратком бивању. Међутим, ви људи, који треба вечно да живите, могли сте заборавити вашу вредност у вама а још више бескрајну вредност пресвете љубави вечнога, светога Бога у вашем духу.

10. Ми смртна бића радујемо се захвално муклом, кратком животу, а ви живи радујете се да халапљивим језиком лижете поган смрти.

11. О велики, свети Боже, зашто ниси радије створио све саме хијене, тигрове, лавове, вукове и медведе, који свагда врше Твоју свету вољу? И никада ниси требао канити да ствараш и једна једина човека, који је могао заборавити не само Твоју толико пресвету вољу него штавише Тебе самог.

12. О погледајте овамо, лепи, глатки људи, погледајте мој застрашујући рундав, бедан облик. Зар није као да је огрнут у ноћ Божје клетве, а ваш напротив у највиши благослов вечне љубави?

13. Али како то да под плаштом смрти Творцу жури у сусрет захвалност, а под вашом кожом благослова Њему руг и презир и коначно штавише потпун заборав?

14. Отуда долази да сте себе учинили изметином пакла вашом непослушношћу, док моје колено у свем робовању божанске моћи, гредући преко рудина земље многе хиљаде година пре вас, у тешком притиску свог дивљаштва ипак никада није иступило незахвално из поретка упућеног од Бога.

Глава 35 Мобилни приказ Импресум