27. Гле, ја сам јак, свиреп житељ овог негостољубивог краја пуног мртва камења и бодљикава трња и жбуња, морам мучно и принудно с моје природе такође свирепо да тражим своју бедну храну и захвално да узмем што ми Божји судови оскудно пружају и често данима морам да трпим ужасну глад. Зато вам кажем: Ако би ми когод у мојој великој невољи дошао у сусрет само с неколико капи воде да угаси моју горећу жеђ и окрепио тим мој сасушени језик, следио бих га захвално као анђео чувар, делио с њим мој задњи залогај и умро бих из љубави према мом доброчинитељу.

28. Али ви људи не само што вашу браћу која раде за вас тучете, мучите и убијате него чак сте незахвални Богу, псујете Његов благослов и проклињете Његову милост и изврћете Његову велику љубав у отрован измет змије.