33. Зато на ваше велико понижење и неизкажљиво посрамљење разбуди вечна љубав баш нас, најпрезреније и најстрашније звери, да вам проповедамо, прво и прво, послушност у свој благости и понизности, и друго, да покажемо вама слепима нашим радњама и владањем, као и сада речју нашег развезаног језика, снажно и продорно вољу Божју вама људима, који треба да будете бесмртни.

34. И ова света воља, у којој постоји и постојаће вечно сва сила и моћ, сва мудрост и снага, вечни живот и преблажена и преслатка слобода, гласи овако: Ви сви сте савршено једнаки пред Богом, према томе браћа и сестре. Зато да нико ни не сања неко првенство према осталима. Јер ту ни снага, лепота, младост, старост, врлина, мудрост ни шта било да вам даје право неком преимућству, него да са свим овим предујмовима само свом љубављу и преданошћу прискочите међусобно у божанску вољу и спомогнете хотимице мање обдаренима како би вам била прилика да вежбате божанску врлину вечне вама усађене љубави толико предоброга Творца; јер само из пречисте, превелике љубави дала се тронути Божја свемоћна светост да ствара из себе вас лоше, незахвалне људе, који заборављате част, љубав и Бога, а затим још безбројно бесконачно мноштво бића свих непрегледних врста вас ради, која треба да вам служе на сваки замислив начин.