Глава 5 | Божје домаћинство, књига 1 |
19. И тек тада створени беху савршени. И љубав рече створенима: Први међу вама се изгуби, зато Ја преузимам његово место и бићу вечно међу вама. 20. Онда се поново одрешише њихови језици, па преклонив колена мољаху се љубави. – 21. Гле, шта је све потом чинила љубав и Бог у љубави и љубав у Богу. Љубав жаљаше за изгубљенима, али Божанство се затресе у свом гневу и зачу се велик гром у свим пространствима бесконачности Божјим и гром продре све до нутрине вечне љубави и само љубав разуме гром Божанства и гром буде у њој реч која рече: Сва моћ нека ти је подређена, делуј како хоћеш и реци "да буде" и биће. 22. И гле, то такну љубав у Својој суштој дубини те потече прва суза из ока вечне љубави, и ова суза потече из срца Божанства и зваше се и зове се и вечно ће се звати смиловање. |
Глава 5 | Мобилни приказ Импресум |