Глава 5 | Божје домаћинство, књига 1 |
3. И гле, тада наста велика хука и бука, те се љубав уплаши притиснута са свих страна, толико да љубав задрхта својом нутрином; те када примети, а то хука би звук, и звук поста реч у љубави и реч рече: нека буде светлост! И у срцу се разбукта пламен запаљене љубави и би светлост у свим пространствима бесконачности. 4. И Бог виде у себи величанственост своје љубави и љубав се ојача силом Божанства, те се Божанство вечно повеза својом љубављу, и светлост потече из топлоте. 5. Гле, затим љубав виде све дивоте у Божанству, којима нема краја, и Божанство виде да је све то у Себе прешло из љубави, а љубав виде у Божанству своје мисли, које јој беху јако пријатне. Тада се љубав поново запали, те силе Божанства захукаше око Ње, и гле, мисли љубави беху такође љубав и беху без броја. 6. Онда Божанство виде своју величанственост и љубав осети сву моћ. Затим љубав у Божанству рече: Да величанствене мисли држимо чврсто и изведемо да се ослободе и осете и виде Нас као што их Ми осећамо и видимо и као што их осећасмо и видесмо пре него што светлост обасја њихове облике. |
Глава 5 | Мобилни приказ Импресум |