Help

jakob-lorber.cc

Глава 6 Божје домаћинство, књига 1

1. А сада дигни очи од земље ка сунцу, које је верна слика поноворођених. Погледај добро и брзо ћеш приметити да се некада на његовом појасу јављају мрље. Гле, природа овога, како ви то кажете, јесу ерупције изнутра попут вулкана земље, и оне су подобне ерупцији јарости Божје и мали трагови Његове сверазарајуће моћи. Оне се према природи света на земљама увек делимично очитавају у великим или малим олујама према величини мрља, али тада љубав увек утолико више делује и поново све ублажава водама смиловања и на сунцу великим поплавама из несагледног мора њене сажаљиве милости. И гле, тако се поново све доводи у највећи поредак и мимо тога поретка, у којем Ја, вечна љубав, јесам сама од векова свих векова и из којег и у којем је све створено што постоји, не може ништа ни опстати ни настати; и ко ступи ван тога поретка својом слободом, поступа против љубави и против живота и пропашће вечно.

2. Сада си посматрао сунце и схватио га према његовој природи, која је једноставна и мора бити таква да би опстала за сврху за коју постоји и за коју мора да постоји из поретка љубави.

3. Сада поврати очи према поноворођењу духа и према народу Божјем и према закону љубави и према животу слободе у светлости милости из вода смиловања и сунце ће лебдети откривено пред твојим очима и ни једна бразда на њему ти неће остати сакривена.

4. Али гле, и сунце такође има своје полове, из којих се сва његова светлост и топлота из средишта мирноће милости излива преко свег његовог обима, и да нема мирноћу полова, не би имало ни светлости; јер гле, мирноћа је незаобилазно потребна за пријем светлости и топлоте и мора бити као мирноћа љубави у Богу. Само из мирноће настаје примљивост животу и светлости.

5. И гле, када је ваздух миран, тада је и чисто и ведро на земљи. Али када дувају јаки ветрови на све стране, онда брзо долазе црни облаци и пригушују светлост.

6. Ваше жудње су као ветрови којима вас окружују бриге свих врста, које спутавају ток светлости милости у вама попут облака које ветрови наносе спречавајући зрацима сунца да падну на земљу.

7. Зато уопште не треба да се бринете, него све ваше жудње и бриге које из њих настају треба да усмерите на Мене и да пренесете на Мене како бисте имали мир и да бих Ја увек непрестано могао да утичем у вас.

8. И гле, као што се земља окреће око своје мирноће полова по Моме поретку, кога проузрокује моћ Моје љубави, да ни једна страна не остане необасјана, тако и све ваше радње треба да исходе из Моје љубави, која је у вама изворно и потом по вашој способности кроз дату реч вечне љубави у закону милости и смиловања, и као што ноћ крепи земљу, тако ће вас крепити љубав и као дан земље бићете обасјани светлошћу из сунца милости.

9. Требало би да будете као зима, која је хладна у миру, али и најпримљивија топлоти све до најдубље дубине земље. И код кога је дошла зима, код тога ће доћи и пролеће, које је попут првога живота љубави у вама, и доћиће мирна јесен с плодовима дела љубави и милости, у којој ћете као сасвим новорођени ући у живот сунца да гледате лице вашега светога Оца и да светлите као сунце свему свету помоћу велике силе милости, љубави и смиловања вашега предоброга, светога Оца.

10. Али ко није попут месеца и не постане попут земље, не може постати попут сунца, него он је попут комете која нема своју чврстоћу, ама ни најмање, и сво своје биће украла је из истицања милости сунца и њена путања је непостојана попут путева лопова и хајдука и страх од светлости тера је из једне дубине у другу и више никада неће наћи мира у вечности и светлост ће је прогонити на свим њеним путањама и обасјавити њену ништавност.

11. И још ће напослетку проћи звезди падалици, које се избацују из милости и буду одбачене своје ништавности ради и изједене путем плена милости, јер украдена светлост ће их уништити вечно и убудуће их више неће бити попут плодова дрвета који прерано избијају на светлост пре него што их љубав очврсне, и будући да немају чврстину, јер је веза љубави недовољна, постају све слабији, па падају са дрвета и газе их, и пропадају.

12. Ево гле, ту пред тобом су ти откривена сунца, земље, месеци, комете и звезде падалице у свем свом бићу и значењу, па тако и све појединости од највећег до најмањег. –

13. Дух љубави и милости јесте у вама и у васцелој мудрости. Ко га слуша, проницаће све у дубини дубина, и испитиваће мртве и одговараће му, и прозираће живе и њихова љубав ће га крепити и њихова светлост развесељавати, и спустаће своје ухо на земљу и трава ће му казивати тајне љубави, и земља ће му откривати своје дубине, и горе ће ослушкивати његовом гласу, и звук његових речи ће прожимати срж земље, и када посматра море, зраци његових очију ће расветљавати све његове капи, и продираће свако зрнце песка и духови који у њима још ишчекују у суду притицаће светлости његових очију попут риба и гмизаваца у морима и водама ноћу бакљи која се држи над површином, и предаваће се избављењу из тамница вечне ноћи, и спознаће љубав, и утолиће жеђ из вода смиловања, и израшће у слабост и снагу и силу из љубави Оца и речи, која је љубав у Оцу, и Духа, који је сила у обоје.

14. И гле, све то и много што друго учиће вас дух Мој ако слушате Његовог гласа. Но, Његов глас није бучан него веома тих, али стога продире све налик топлоти љубави и налик светлости милости и налик сили смилујуће љубави вашега светога Оца.

Глава 6 Мобилни приказ Импресум