Help

jakob-lorber.cc

Глава 7 Божје домаћинство, књига 1

1. Ево гле, хоћу да вам покажем органску творевину од првог до последњег и од најмањег до највећег, како сам је створио из Моје љубави и из Моје мудрости и из вечнога поретка из обоје, што је реч вечне моћи и силе у дубини Божанства. И гле, нема ничега у свим пространствима бесконачности, ни велико ни мало, што посредством ње не би било створено.

2. И гледај и слушај: Ево, бејаше земља и бејаше месец и бејаше сунце и бејаху звезде, али земља још бејаше нага и њена површина још бејаше као површина мора, и над водама лежаху густи облаци и допираху дубоко у мртва пространства светова, и светлост сунца не могаше обасјавати кап смиловања и месец бејаше прекривен паром капи, и тек у овој пари потпуно се изроди земља и беше храњен месец, и сунце бејаше над обома са зрацима своје светлости из топлоте љубави у Богу као квочка над својим пилићима, и сазре земљу и одвоји месец од дојке своје матере.

3. Тада се раздвојише облачине и спустише се к миру полова и појас земље би слободан, и сунце виде себе у водама и земља захвално врати примљену светлост у широко крило сунца и виде широко отвореним очима месец како се купа у изливеним зрацима милости вечне љубави из сунца.

4. И гледај и слушај даље: Земљи беше пријатно јер беше испуњена љубављу смиловања и виде њенога љубимца, месеца, како кружи око ње. И љубав рашири своје широке груди дахом смиловања као да још једном хоће пружити детету своју дојку пуну млека милости, али гле, млеко згруша топлотом смилујуће љубави и поста чврстим тлом, и уздизаше се над морима, и мора потонуше поново у дубине и беху као вода која се издваја кад згруша млеко ради умирења садржанога гнева према соли милости по смиловању љубави из Бога у својој сили и моћи.

5. И гле, тада се смири на земљи и у свим пространствима Божјим и вечна љубав се по први пут спусти сасвим до земље и дуну у својој свемоћи и сили над површином земље, и дах беше безбројан рој мисли у живим облицима свих врста за будуће избављење изгубљених.

6. И гле, на то из копна земље никну трава, биље, жбуње и дрвеће свих врста, и мора, језера, реке, потоци и извори проврвеше гмизавцима, рибама и животињама свих врста, и копно оживе животињама свих врста, и ваздух оживе птицама свих врста, и број сваке врсте у водама као и на чврстом тлу и у ваздуху беше подобан броју човековом, који је створен из тога броја, и беше подобан броју милости љубави, и беше подобан броју будућега избављења и поноворођења које отуд настаје и потиче.

7. И сад види и схвати што још нико није видео ни схватио: Вечна љубав узе број из себе, и број бејаше поредак и вечни закон у себи из којега и у којем сама вечно постојаше, постоји и постојаће у својој моћи и сили светости Божје. Онда узе глину попут кајмака згрушаног млека и обликова руком своје моћи и руком своје силе према броју свога поретка првога човека и духну му кроз нос живи дах, и дах у њему поста душа жива и душа испуни сасвим човека који поста према броју поретка којим посташе духови и посташе светови у просторима и земља и све што је на њој и месец и сунце.

8. И сада гле, овај први човек на земљи који потече из руку моћи и силе вечне љубави зваше се из уста смиловања и милости "Адам" или "Син Смиловања и Милости".

9. И сада пази добро: Овај Адам беше уместо првога палих духова. Не дозволи му се знати ко је. И гле, беше му досадно пошто не спозна себе, а и не нађе ништа што би било налик њему.

10. И гле, тада га, невидљиво његовим слепим очима душе запахну вечна љубав и он први пут заспа у љупкости смилујуће љубави, и љупкост смилујуће љубави обликова у срцу Адамовом, готово као у слатком сну, прилику налик њему изузетно лепу и љупку.

Глава 7 Мобилни приказ Импресум