Help

jakob-lorber.cc

Глава 8 Божје домаћинство, књига 1

1. И гле, тада вечна љубав застре лице и удаљи се према броју поретка на одређено време и би слепа из своје дубине смиловања и не хте ни може знати шта ће новостворени чинити у суду Божанства ради испита своје слободе у времену краткоће на земљи преко љубави смиловања. И место које добише за пребивалиште на копну земље беше долина и беше врт који се зваше рај, и то беше земља у којој касније течаше мед и млеко, и беше место које се у велико време времена највећега дела вечне љубави зваше Витлехем и зваће се заувек, и тачка где вечна реч телесно први пут угледа како светли светлост своје милости капљици смиловања од широкога сунца, месеца и свих звезда.

2. И гле, њена жудња расташе у суду кушајућег Божанства у Његовој јарости. И дрво стајаше у врту и то дрво рађаше најлепше јабуке и Ева жуђаше за њима и рече Адаму: "Гле, Адаме, жудим за овим плодом; ако хоћеш убраћу један и кушати га па пружити теби као први дар из своје руке?"

3. И гле, Адам ћуташе размишљајући о Евиним речима, и један унутарњи глас који бејаше свет, будући да долажаше из Божанства у њему, рече му: "Ако једете од плода овога дрвета, умрећете." И Адам се веома уплаши тако да не мога одговорити љубљеној Еви.

4. И жудња у Еви надолажаше и одвуче је под дрво и наложи јој убрати јабуку с њега, и сада примети Адам да Ева поста неверна његовом срцу и растужи се и рече:

5. "Ево, Ево, шта чиниш? Гле, још нас није благословио Господар моћи и силе и живота! Гле, држиш плод смрти у својој руци! Баци га од себе да не умремо наги пред Господарем правде!"

6. И гле, утом се Ева уплаши у њезиној жудњи пред озбиљношћу Адамовом и испусти плод смрти на земљу и њена жудња је напусти и ослободи се своје жудње, и Адаму би веома угодно ослобођење из омче смртоносне жудње Евине.

7. Но гле, жудња коју Ева прогна из свога срца лежаше сада на земљи и обликова се моћу осуђујуће јарости Божанства у прилику велике змије, узе плод смрти у своју чељуст, отпуза на дрво и обави га у свим гранама од корена до врха и упери укочене погледе на Еву, и Ева примети и погледа змију, и Адам примети посредством Еве, али још не виде змију.

8. И гле, Ева се приближи змији и посматра са задовољством њено заводничко обавијање дрвета и преливајуће боје њезиних хладних крљушти.

9. Змија, међутим, крену и стави јабуку у крило седеће Еве, па опет подиже главу и ослови Еву овим речима:

10. "Ево, гле твоја кћер одбијена од тебе обавија дрво твоје жудње! Не презири незнатни дар, који ти спустих у крило, него наслади се плодом своје љубави. Не само да нећеш умрети, него наситићеш се спознањем свега живота о Богу, кога се плашиш, мада је слабији од тебе!" И гле, тада се подели језик змијин и поста шиљастији од стреле, па змија нагну своју главу уз Евине груди као да их хоће пољубити на дечији начин, али убоде своје две отровне стреле у груди Евине, те Ева угледа сопствену прилику у змији.

11. А сада и Адам примети шта се догоди под дрветом и веома му се допаде друга Ева и не примети да је то само змија. И гле, тада се и он распали жудњом, пожудом за другом Евом, узе плод из Евиног крила, изневери своју љубав и наслади се забрањеним плодом из крила Евиног страсно и похотно, и сладећи се препозна себе као првога који се изгуби великом сујетом своје слепе себичности у царству светлости вечне љубави и који паде у море гнева вечно неумољиво усмрћујућег Божанства.

12. И гле, препознав себе и заслепљена Ева себе кроз њега, тада се покаја веома из дубине свога срца и Ева се постиди своје голотиње коју примети и голотиње Адамове и зграну се од главе до пете и покри своју голотињу лишћем смокве; и Адам пружи своје руке према лишћу не би ли покрио своју наготу и сакри се у пећину где лијаше сузе великих болова и Ева се сакри иза трња и жаљаше веома због своје заводничке кривице.

Глава 8 Мобилни приказ Импресум