И гле, препознав себе и заслепљена Ева себе кроз њега, тада се покаја веома из дубине свога срца и Ева се постиди своје голотиње коју примети и голотиње Адамове и зграну се од главе до пете и покри своју голотињу лишћем смокве; и Адам пружи своје руке према лишћу не би ли покрио своју наготу и сакри се у пећину где лијаше сузе великих болова и Ева се сакри иза трња и жаљаше веома због своје заводничке кривице. – Божје домаћинство, књига 1, Глава 8, параграфа 12