2. И гле, њена жудња расташе у суду кушајућег Божанства у Његовој јарости. И дрво стајаше у врту и то дрво рађаше најлепше јабуке и Ева жуђаше за њима и рече Адаму: "Гле, Адаме, жудим за овим плодом; ако хоћеш убраћу један и кушати га па пружити теби као први дар из своје руке?"

3. И гле, Адам ћуташе размишљајући о Евиним речима, и један унутарњи глас који бејаше свет, будући да долажаше из Божанства у њему, рече му: "Ако једете од плода овога дрвета, умрећете." И Адам се веома уплаши тако да не мога одговорити љубљеној Еви.