1. Како Ламех чу ово казивање од стране Кизехела, веома се обрадова и слављаше и хваљаше Моје име и захвали Ми за тако велику милост којом се он нађе удостојен да Моме имену сме саградити такву кућу.

2. Након што Ми заврши молитву из покајничког обиља свога срца, обрати се сместа својим слугама и слугама на двору те им рече:

3. "Ви сте сви овде једнако мени видели велико чудо и у том погледу сте чули речи о предстојећој светој градњи из уста великог весника свемоћнога Бога, шта треба одмах чинити.

4. Идите дакле у имену великог весника и у имену највишег Бога на све стране и позовите за сутрашњи дан све добровољце из љубави према Богу на узвишени почетак овог дела.

5. Али реците и свима шта се догодило с Ламехом како се пред њим нико више не би плашио и зато да свакоме опет буде одрешен језик како би говорио по својој ћуди а и обзнанио своју вољу.

6. Реците такође још свима да је од Ламеха, свирепог, од хијене с људском маском, постало јагње које се каје за сваку кап крви и за сваку сузу коју је икада проузроковао поданицима било каквим тлачењем.

7. И објавите свима гласно да ће се Ламех – зато што му је свемилостиви Бог, Кога је проповедао отац Фарак, прѐзрео његову велику кривицу – трудити најмарљивије кроз цео свој живот и учиниће својим главним старањем да сваку неправду која се икако може ублажити опет поправи и да ће убудуће све сматрати својом браћом и сестрама.

8. Зато нико да се више не плаши Ламеха. Пошто сада све знате, идите да обзнаните не моју, него вољу свемоћног, великог Бога! Да буде!"

9. Слуге пак оклеваше и направише се као да им није баш до тога да одмах учине што им је Ламех наложио и заповедио.

10. Пошто то Ламех виде, растужи се и његова туга убрзо пређе у јаку ревност. С том ревношћу рече оклевајућим слугама:

11. "Чујте ви троме слуге мога двора: Све докле вас је Ламех присиљавао гвозденим шибама, могли сте да слушате на најмањи миг.

12. Сада пак када вас моли као брат, немате слуха за његов глас.

13. Али ви нисте мени непослушни, него Богу свемоћном; зато гледајте како ће вас Он погледати за вашу непослушност.

14. Ја вам нисам заповедио, него само сам вам обзнанио вољу Божју; зато чините како хоћете, али гледајте да вас не снађе неки суд."

15. Затим се Ламех обрати Кизехелу те рече: "О ти драги посланиче Господњи, реци ми, своме сиротом слузи, јесам ли поступио неправедно што сам твоју вољу из Бога обзнанио овој браћи како би је извршили.

16. И Кизехел узврати на то Ламеху говорећи: "О брате Ламеше, свака реч беше права и савршена, но слуге су слабе и гладног тела. Зато нека прво благују, па ће већ чинити шта је право." – И Ламех се поклони пред Кизехелом па га опет упита говорећи:

17. "О велики пријатељу! – Онда ме посаветуј шта да чиним сада, јер овде нема ничег чиме би се ови гладни наситили.

18. Да ли да их упутим двору како би се тамо из остава наситили најбољим плодовима, или да ли да слушкиње донесу овамо јело и пиће?

19. О пријатељу! Само реци, и учинићу све како ти се допада."

20. И Кизехел рече на то Ламеху: "Чуј брате! Овде није потребно ни једно ни друго, јер гле, слушкиње и жене имају још понеки остатак у својим корпама. Дај да то благословимо, и буди сигуран, биће за све довољно." – И Ламех се баци пред Кизехела и замоли га за благослов.

21. И Кизехел рече одмах женама и слушкињама: "Поставите ваше остатке у корпама овамо!" – И чим жене и слушкиње учинише тако, Кизехел са својом браћом погледа навише к небу те благослови остатке у корпама.

22. Како се корпе изненада напунише, тада Кизехел позва слуге те им рече: "Па ево, ви троме и лење слуге, дођите овамо и наситите се да бисте испунили како вам је Ламех заповедио, амин!"

23. И слуге одмах захватише корпе и садржину. Како се наситише, тек тада и они пуније почеше да Ме признавају па тако и да Ме славе и хвале.

24. По њиховом слављењу и хваљењу усташе хитро и испунише вољу Ламехову и погодише велики број радника за долазећи дан.