11. Када их је привукао себи / све те зле реметеље поретка, / који су Земљу тако често лагали, / њих, земљине умножитеље лудила, / тада их тек сасвим хватају / чете мировних духова, / и о лед их сусталима брусе, / тупима за жељу да даље убијају.

12. Сада претворени у снег и лед / леже трилионима / већ као висински украс оседели / на хладним престолима власти. / Гледајте Глокнерово корисно владање, / гледајте како служи поретку, / отуд његова храпава обличја / зато и тако високо штрчи.