Гле, исто тако јесте опет са нашим Гросглокнером. Он је такође велик влажан камен у далеко простртим крајевима једног дела Земље, па из далека са свих страна привлачи сувишну влагу лебдећу у ваздуху. А ако би ове влаге у стању капи остале у његовим стеновитим зидовима, сместа би опет отекле од ове дивовске стене у великим струјама и опустошиле би многе крајеве око ње. А да се такво што не би догодило, својом висином и особеношћу стења проузрокује да влаге усисане њим одмах постају снег, град и лед. – Гросглокнер, Глава 1, параграфа 29