Када би, коначно, дошао утврђени час, те би дечаке, увек помало гунђајући, довели из њихових скровишта, те би већ постављено питање морали да понове, а неко од старешина и књижевника би питалици дао тајанствен и што замршенији одговор од којег ће се дечак само збунити а народ, ударајући се у прса, силно дивити, глупо и немо, глуво и слепо, неиспитаним дубинама Духа Божјег кроз уста једног старешине и књижевника, па ће, на крају, још и опоменути неразборитог и дрског дечака. – Дечак Исус у храму, Глава 1, параграфа 14