Објашњење речи Јерусалим и Мелхиседек

1. Варнава рече: "Најдражи, дивни дечаче, хтели бисмо још колико данас да чујемо од тебе објашњење оних двеју речи Јерусалим и Мелхиседек."

2. Ја казах: "Ево, само обрати пажњу на корене речи старохебрејског језика: је (то је), ру или руха (место одмора), за (за), лем или лехем (великог цара); ме или меи (мога), л'хи или личи (лица или светла), седек (седиште).

3. Ви знате да су стари при творби речи између сугласника, наравно, изговарали самогласнике, али их из одређеног обзира нису писали. Мора се, дакле, код оваквих преко хиљаду година старих речи знати где ставити самогласнике између сугласника, те право значење једног тако старог имена објашњава само себе из свога корена. Па, јеси ли задовољан овим објашњењем?"

4. Варнава рече: "Да, сасвим задовољан, и одвећ, изврсно. Али како ли си, опет, прокљувио такву тајну?

5. Ја казах: "Све је то једно те исто, а почива у сили Духа Божјег, који Ме прославља одозго. Али још дуго нећеш моћи да увидиш како је тако што могуће.

6. Гле, и ти читаш Свето писмо, али у њему за себе не налазиш ничег божанског, јер га држиш за чисто људско дело, које су написали различити људи да би лакше господарили својим ближњима. Египћани то бејаху радили помоћу својих огромних тајанствених грађевина, а Хебреји својим тајинским списима; за право образовање човека овог времена више не вреди ни једно ни друго, што су сви истински мудраци већ одавно открили и јасно доказали.

7. Ето, то је твоја лична унутарња и према томе твоја права вероисповест. Али Ја ти кажем: Ко Писмо посматра твојим очима, никада неће наћи нешто божанско у њему, остаће и даље тваролика клада, која ће ту и тамо имати смисла чак и за изванредне ствари и појаве, ако их баш види рођеним очима. Али за свој дух из тога никада неће извући добит, јер је за њега свако чудо, макар и највеће, чисто ствар разоноде, уживање за чула.

8. Заиста, такви људи су веома слични свињама, које такође све ждеру, али и даље остају старе, непромењиве свиње, којима све једнако прија, било измет, било најчистији пшенични хлеб.

9. Зато такви људи којима недостаје виша духовна вера ни не треба да читају Свето писмо да га не би оскврнавили, јер је Писмо Божја Реч, која је из Духа Божјег дата људима, и стоји написано: "Не спомињи узалуд име Јеховино".

10. А Ја додајем и кажем: Свака реч из Духа Божјег је равна имену Јеховином. Ко Реч Божју чита као људско дело, узалуд спомиње име Јеховино. Али ко је чита са великим страхопоштовањем свога бића и верује да је Писмо од Бога, убрзо и лако ће у њему пронаћи Божанско, које ће пробудити и оживети његов дух.

11. Када бисте и ти и сви ви веровали да је Свето писмо од Бога, већ одавно бисте Ме држали за оно што заправо јесам и схватили бисте како остварујем Своја чуда. Али пошто Писмо сматрате празним и за ово време потпуно неупотребивим људским делом, то вам је и немогуће да Мене прихватите за оно што јесам; и јер Ме за то не прихватате, наравно да вам онда и Моја дела у највећој мери морају остати несхватљива."

12. Јорам рече: "Мој најмилији дечаче, чини ми се да си у својој претпоставци ипак отишао мало предалеко. Јер гле, ако међу нама и има оних који не верују у чисту божанственост Писма, то има и оних других који у то чврсто верују и који се надају доласку обећаног Помазаника и његовом царству. А ови други, упознавши те, неће имати ништа против ако си ти, заиста, обећани Помазаник о коме је највише пророковао велики Пророк Исаија.

13. Јесте да је пророчанство код Исаије веома тајновито и да, када је у питању личност Помазаника, не знаш тачно на чему си, али све у свему, има доста тога што се са тобом поклапа. Наравно, има и тога што се никако не би могло односити на тебе, а уосталом још мање на неког правог Помазаника па таман дошао изравно из небеса. И ти ћеш, изнад свега мудри младићу, сам увидети да, када је у питању Помазаник, чак и за најчвршће вернике – једноставно речено – још увек важи "биће шта буде", тако да је заиста веома тешко ваљано и јасно се усмерити у томе.

14. То из дана у дан све више постаје ствар народног предања, које проистиче из дуго неговане жеље народа, те Римљани изгледа не греше када кажу: "Ubinam vanis invectis superlativum tradit gens, nihil quam aquam haurire" [Кад народ због гласина преноси претеривања, то није друго до воду захватати], а тако је то донекле и са Помазаником. Истина, можда нечег и има, а можда и не, и тако би се из старог Јаковљевог бунара тешко могла захватити једна здрава кап воде. Шта кажеш на то, најмилији дечаче?"

15. Ја казах: "А како ли гласе та Исаијина пророчанства која се никако не односе на Помазаника, а поготово не на Мене?"

16. Јорам рече: "Да, најдражи млади пријатељу, најпре морам донети књигу. Напамет баш не знам та места, јер такве ствари се ређе изнова читају па се лако заборављају, поготово из области Пророка. Само мало сачекај, одмах ћемо донети."

17. Ја казах: "Знаш шта, већ је ноћ и то ћемо оставити за ујутру. Пошто данас још ништа нисмо јели, могли бисмо да прекинемо разговор, да вечерамо, па ћемо сутра наставити."

18. Сви су били сагласни са Мном, изиђосмо и упутисмо се у конак.