Help

jakob-lorber.cc

Глава 20 Дечак Исус у храму

Друга ноћ у конаку

1. Ја, судија и стари Симон отидосмо у конак, у коме смо већ једну ноћ провели и у коме су се обично задржавали Назарећани.

2. У Јерусалиму је важио стари обичај да је сваки град из свег јеврејског царства имао по конак који је носио његово име, и то је било зато што, ако би неко из Јерусалима или неког другог града хтео да се договори с неким или да сазна што из другог града, само је било довољно да оде у истоимени конак и тамо већ сретне неког или неколицину који су из истоименог града дошли у Јерусалим такође неким послом.

3. Овај обичај се временом проширио и на Европу. Раније су натписи на гостионицама имали сличну намену, а сада од тога готово да нема ни трага.

4. Ово спомињем само зато да се касније лакше схвати како су Ме Моји родитељи трећег дана предвече, дакле када су се вратили, сасвим лако пронашли, пошто су најпре отишли у конак по имену Назарет и питали где сам био у току дана.

5. Готово сви храмовници су овога пута после вечере отишли на спавање, само су Јорам и Варнава узели Исаију и тражили места која се баш ни не би морала нешто нарочито односити на Мене или на неког другог Помазаника. Потом су и њих двојица, савладани умором, отишли на спавање.

6. За уморне ноћ пролази за трен, тако и храмовници још једном хтедоше да се окрену на другу страну, али већ је навелико свануо дан и будио их да устану и упуте се на своју дужност, што им баш данас уопште није пријало, чак ни Јораму и Варнави јер у целом Исаији нису могли наћи баш ниједно право место којим би Ме ућуткали.

7. Док су тражили, Јорам рече Варнави: "Као да смо зачарани. Имао сам за ову прилику гомилу места пред носом, а сада тражим готово цео сат као уморан гавран своје гнездо и не налазим ништа, ама баш ништа."

8. Варнава рече: "Али то ионако уопште није битно, јер ако би дечак на основу својих изузетних особина, наравно ако му остану и у зрелој доби, хтео да постане Помазаник, па нека остане при своме, када то уопште и није нешто посебно. Ако га касније напусте ове особине, онда ће и он сам по себи напустити своју замисао о Помазанику. Но, ипак понеси књигу, можда нам затреба у току дана. Пођимо у дворану, већина је, вероватно, већ тамо."

9. Обојица се подигоше и пожурише ка дворани.

Глава 20 Мобилни приказ Импресум