Help

jakob-lorber.cc

Глава 21 Дечак Исус у храму

Почетак седнице трећег дана и Јорамов покушај да промени предмет расправе

1. Тек након њиховог доласка на своја места, поче расправа трећег дана.

2. Пошто Ми веома наклоњени Римљанин даде знак, Ја иступих и, обративши се Јораму, рекох: "Ево смо већ трећи дан окупљени овде у овој дворани. Ради се о томе да Ми, као што си јуче и најавио, покажеш из пророка Исаије места која се по твом мишљењу не односе ни на Мене ни на било ког другог Помазаника."

3. Јорам рече: "Да, мој најмилији младићу, то би било право, али ја сам већ дуже времена баш та спорна места сметнуо с ума и сада ми је јако непријатно да их тражим, поготово пред тобом, јер ти изгледа имаш изванредно памћење и цело Писмо знаш напамет од речи до речи. Зато боље да се оканемо тога и ја само могу да кажем: ми, обзиром оног што смо од тебе чули и видели, пристајемо да си ти обећани, заправо већ приспели Помазаник. А ако бисмо сва та многа места сада тражили, стајало би нас превише и времена и труда."

4. Ја казах: "Не, пријатељу мој, не иде то тако. Ви бисте да Ме се на један уљудан начин отарасите јер да ли сам Помазаник или не, вама је сасвим свеједно само ако при том можете лепо да живите, да скупљате гомиле злата, сребра и свакојаког драгог камења. А ради се најозбиљније само о томе да ли сам то Ја или треба да чекате на неког другог?

5. Ако сам то Ја, онда је царство Божје међу вама и ви, ако сте добре воље, из Писма већ знате шта вам је чинити. А ако Ја то нисам, по вашем мишљењу или по доказима из Пророка, па, онда истрајте у вашим старим гресима све док вам смрт не постане судбина. Пошто вам тражење одговарајућих места задаје много труда и одузима времена, онда Ми дајте књигу и Ја ћу вам уштедети и труда и времена."

6. На то првосвештеник рече: "Да би пронашао само места која се највише односе на тебе."

7. Ја казах: "Па добро, онда Ми ти пронађи која се ни мало не односе на Мене."

8. Првосвештеник рече: "Е, само чекај. Дајте ми књигу!"

9. Дадоше му књигу и он, важним изразом лица, поче тражити, но дуже времена му не полазаше за руком. Коначно, пронађе нешто што му се учини подобним јер се на његовом лицу оцрта једна посебна врста задовољства, али из кога поче да се надима првосвештеничка гордост скоро грђе но у љутог ћурана. Јединственим владалачким заносом стави отворену књигу преда се па победнички заривајући кажипрстом у ткиво рече:

10. "Ево! Само дођи, млади Помазаниче из Галилеје, читај књигу па реци да ли и ово одговара твојој личности."

11. Ја казах: "Зашто Ме зовеш да читам из твоје књиге? Дух који је у Мени знао је то још пре но што ће је Исаија написати. Управо си отворио стих којим ћу те најлакше победити, тако да ни сам не бих пронашао бољи."

12. На то првосвештеник устаде љутито и, пун беса, рече: "Шта?! Ти ово знао пре Пророка?! Упозоравам те, галилејски дечаче, да си одвише обесан! Бројиш тек дванаест година а хоћеш да си старији од Пророка! Јеси ли луд?

13. Ако већ говориш о својој души или духу – што је ионако једно те исто – па неће она ваљда бити старија од тела, које још по сведочанству Мојсијевом мора да постоји пре но што се душа усели у њега.

14. Зар не каже Мојсије: "Бог обликова првога човека од глине и удахну му у нос душу живу." И зар из овога јасно не произлази то да је тело свакога човека готов дом за душу и да мора постојати пре ње? Јер шта би била душа без тела и одакле би дошла? Размисли добро, млади Галилејче, где и пред ким стојиш."

15. Ја казах: "Без обзира на то што си место првосвештеника заузео световним покровитељством, а не духовним позивом, и не узимајући у обзир што смо сакупљени овде у овој старој беседаоници храма, рећи ћу ти сасвим отворено да о духовним предметима судиш далеко лошије но слепи о бојама.

16. Када је Бог готовом Адамовом телу кроз нос удахнуо живу душу, она је очигледно пре тога била у Бога, заправо, нигде другде није ни могла бити јер Бог је бескрајан у своме бићу и, строго узевши, изван Њега се ништа ни не налази.

17. Бог пак, будући сам вечан, нема ничег у себи што је временско и пролазно или тек настајуће, него што је у Њему, вечно је, као и Он Сам. Он своје вечно велике мисли може само привидно одвојити од себе да би стекле сопствену самосталност, и када то ради, онда је то тренутак постања, те за биће Божје мисли, које је постало из Његове моћи и мудрости, тек почиње време, или боље речено, стање сопственог чињења допуштеног за стицање трајно самосталног постојања на изглед ван Бога, а у бити ипак у Њему.

18. Ако је тако, зашто онда не бих постојао у Духу и у Богу пре но што ће Пророк из Бога писати своје списе?

19. Уосталом у великој си заблуди ако мислиш да су дух и душа једно те исто. Душа је код људи духовни производ из материје, јер дух у материји је осуђен дух, који чека избављење; чисти дух никад није био осуђен, и сваки човек има свога духа, којег му је Бог подарио, који се стара, чини и управља човеком док постаје, али се са стварном душом сједињује тек када она сопственом вољом потпуно пређе у Божји ред, који је спознала, те сама постане потпуно чист дух.

20. Да се теби овај прелазак ни издалека није догодио, управо си показао тако што о сопственом Духу, без кога не би могао живети ни трен, ниси још никад имао икакву замисао.

21. Но, Ја познајем Свога Духа и већ дуго сам Једно с њим, зато и могу заповедати свој природи, јер Дух је заиста Дух Божји и никако не може бити други, јер изван Бога не може постојати ниједан који не би био Божји Дух. Размислите, и ти и сви, мало о томе и приберите се, тек онда ћемо прећи на текст који се "не односи" на Мене.

22. А теби, првосвештениче, саветујем да се према Мени суздржиш и да не прекорачиш границу дозвољене мере, иначе ћеш превише разјарити силу Мојег Божјег Духа против тебе. Видео си јуче шта умем, дакле, знаш шта ти предстоји ако пређеш међу. Јер Ја имам скупо право да говорим о Јеховиним стварима. Већ је довољно лоше то што се од вас, "слугу Божјих", мора купити право говора, по сатима одмерено, а још горе би било ако се поврх тога то право не би смело употребити."

Глава 21 Мобилни приказ Импресум