Help

jakob-lorber.cc

Глава 68 Духовно Сунце, књига 2

1. Видели сте како дечица уче да говоре, а шта следи после тога? Ево пред нама је већ друга зграда. У њу ћемо ући и одмах ће се показати шта деца даље раде. Већ смо у згради која је величанствено саграђена, и више нема ранијих одељења, него цела зграда представља једну велику просторију, која има довољно места, као што се унутарњим видом можете уверити, да прими милион таквих ђака и уз то још на по десет ученика једног учитеља.

2. А шта се овде ради? Гле, пред нама је таква једна талаворница. Видите у средини округао сто око којег удобно седе десет малих ђака заједно са једним учитељем. Шта то ђаци имају пред собом на столу? Примећујемо књиге чији су листови мало крути и на листовима су наређане мале, али изузетно израђене сличице.

3. Шта раде ученици са овим сличицама? Гледају их па затим кажу или описују виђену слику. То је први почетак читања – овде се само читају изведене слике.

4. Погледајте гомилу столова овде у прочељу, који праволинијски иду преко ширине дворане. Ту се налазе, као што видите, сами почетници у читању. Овде кажете и питате: То је све јако лепо када се само ради о читању чистог сликовног писма, али ако се овде, такође, чита помоћу немих знакова или такозваних слова, онда нам још није јасно како ће ови неми једногласни знаци истећи из ових љупких сличица?

5. Будите без бриге, драга моја браћо и пријатељи. Како иде, биће вам јасно већ код следећег реда столова и уверићете се да се овде сасвим на природан начин одлично може научити читати без предходног срицања и слоговања.

6. Гледајте, овде је већ други ред – шта ту видите? Ви кажете: ништа друго до у основи исте књиге, једино што слике више нису потпуно израђене, него су приказане само са ткз. контурама. Гле, овде је већ потребно више размишљања да би се из повезаних црта опет препознала претходна изведена слика. А такође ћете овде приметити да се унутарње биће више подстиче ако више недостаје у спољашњем посматрању неке слике, или унутрашње биће се упућује да надомести недостајећу изведбу. Видели смо шта ученици код овог другог реда чине.

7. Идемо код трећег. Ево нас. Шта овде видимо? Ви кажете: Опет књиге као пре, али овде примећујемо само основне црте, око којих су друге контуре исказане само тачкама. Гле, овде је већ теже препознати првобитну слику, но, такође се види да се овако враћамо према суштинском значењу – у неку руку основи слике. Уз то се овде већ темељније чита значење слика и црте саме за себе почињу да добијају више на значају.

8. Такође се објашњава шта је права, крива и повијена црта.

9. Идемо код четвртог реда. Шта овде видите? Такође опет књиге код којих се још јављају основне црте, али су оне више оивичене контурним тачкама. Но, пошто ове слике представљају многе историјске догађаје које се најчешће односе на Господа, код сваке слике се јавља једна или више људских фигура, па се овим основним цртама визуално представљају сви удови и устројство човека, па ученици лако виде како су сложени делови човека и какво значење имају оне једноставне црте у односу на различите делове и поделу човека.

10. А шта из овог произилази? То ћемо одмах видети код следећег реда.

11. Гле, већ смо код њега. Овде видимо исте црте поређане у мањој размери и ту и тамо се крајеви линија завршавају тачкама. Шта значи то? Још је увек прва слика, али црте већ прелазе више у неми знак и облик, и ученици морају ове неме знаке да препознају као да пред собом имају целу слику.

12. Али хајдемо опет до следећег реда. Овде у књигама видите само једну, две или три главне црте и то у много мањој размери. Ове поједине главне црте само су ту и тамо повезане малим луковима као назнаке да припадају једни другима. Споредне црте су приказане само ту и тамо неколицином кратких цртица и тачака.

13. Гле, зар то већ није неко писмо? Јест, сигурно да јесте и то дакако најправије писмо, које је саобразно с целим човековим бићем. Ви кажете: Јесте, али како изгледа са појединим гласовима или такозваном азбуком? Кажем вам, све је овде садржано, јер такозвани самогласници су приказани тачкама и цртицама, а сугласници главним цртама и њиховим везама. Даље, овде се уопште не чита по појединим словима, зато их ни не уче унапред, већ овде је пут управо обрнут. Овде најпре, као што сте видели, уче да читају из општих знакова, па тек потом из општих знакова да препознају и саставе поједина слова и састављеним словима опет да препознају опште знакове.

14. Гле, то је овде пут како уче ученике да на најкраћи и најцелисходнији начин науче да читају.

15. Да им је при учењу читања веома много помогло што су претходно научили да говоре, не треба посебно истицати јер је то само по себи јасно. Разлика у средствима састоји се једино у томе што су при учењу говорења била обличена и драматична, а при учењу читања равно нацртана и у малим размерама приказана.

16. Но, овде примећујемо и друге редове. Шта се ту догађа? Даље уче да још савршеније читају. Сада ученици из облика овог унутарњег писма, које је духовно, путем саобразности уче да нађу и препознају и сва светска спољна писма. Ничим другим до једино читањем баве се у овој згради. Да при том ученици готово сами по себи науче и да пишу, није вредно ни споменути, јер овом методом – као што то ви кажете – убијамо две муве једним ударцем.

17. Ви овде велите и кажете: Кад ова дечица, која имају једва пет или седам година по земаљском мерилу, све ово науче, да ли им онда још шта преостаје? Јер, као што смо видели, док су учила да говоре преко безбројних разних слика (Tableaux), скоро да су ионаку све научила што год би човек могао да замисли. А још више им је дало учење читања, јер у сликама су се појавиле безбројне разне прилике, чијим би се остварењем могла испунити готово сва вечност. Стога нам није баш потпуно јасно какве још више школе овде треба да постоје?

18. Будите без бриге, даљи след ће вам већ показати шта се овде још све може научити. Па баш не морате да мислите да су у царству духова у самом духу – као што то ви кажете – прогутали одједном сву мудрост. Такво нешто би представљало изузетну једноликост живота ако бисмо се налазили у стању које не би било способно даљем усавршавању. Када и сам Господ – што сигурно нећете добро схватити – корача даље развојем Своје бескрајне силе, што лако можете да видите из даљњег стварања и размножавања свих ствари, зар би онда могао да постоји неки застој за Његову децу? А како овај напредак изгледа показаће след.

Глава 68 Мобилни приказ Импресум