3. глава

1. Рекох клоните се лажи, она је први потомак Сатане зато што сте у доброј мери прешли у обичаје људске како чух од Нимфија и духом Христовим који је у мени.

2. Шта ли је друго храм до обичај људски, мртво дело рукотворењем човека, дакле сујетан сан, који нестаје чим се око буди ода сна.

3. А будући да је то, онда је лаж у коју сте се упутили да сами себе лажете и варате пошто мислите да тиме дајете Богу част; а и самог Бога лажете ако мислите да Му на тај начин чините веома важну услугу подносећи жртве.

4. О неразумници! Какву ли то услугу хоћете учинити Свемоћном, који је утврдио небо и земљу још пре него што сте створени? Имате ли ишта а да нисте примили од Њега? А пошто пак примисте, шта се правите као да нисте?

5. Да ли ћете Господу учинити угодну службу ако му се у храму, направљеном људском руком, молите обредом, кадом и мртвим молитвама на дугим и широким тракама?

6. Гле, колико вас је обмануо изасланик Сотоне! Зар није Христос, у коме обитава пунина Божанства, лично у храму осуђен на смрт и зар није Он лично предсказао потпуну пропаст храма?

7. Зар би могло да му буде угодно оно пред чиме је упозорио све своје ученике и у духу и мене рекавши: Чувајте се квасца фарисејског и првосвештеничког. А ви хоћете стару судницу, која пред Богом поста гнусна, да претворите у дом Господњи да бисте Га тамо морили.

8. Колико слепи и колико у свет мора да сте прешли па да то не приметите на први поглед?