Друго Абгарово писмо Исусу

1. Абгара, убог кнез у Едеси, Исусу добром Исцелитељу, који се јавио у земљи око Јерусалима, свако благо и сва част Божја!

2. О Исусе, добри Исцелитељу! Гле, мој најстарији син, престолонаследник, који се заједно са мном понасве радовао Твом доласку у мој град, разболео се на смрт. Снашла га је нека гадна грозница и прети да га сваког тренутка усмрти. – Но, знам, како ме је уверавао весник, да ти такве болеснике лечиш на даљину без лекова само речју и вољом. О Исусе, добри Исцелитељу, истински сине највишега Бога, што сигурно јеси – дај да тако и мој син, који Те толико љуби да би за Тебе ишао и у смрт, оздрави Твојом моћном речју и вољом.

3. О Исусе, добри Исцелитељу! Немој ме, који сам такође болестан, само овај пут упутити до времена после Твог вазнесења, којег си ми саопштио, него помози, помози, помози одмах мом сину.

4. Написано у мом граду Едеси, послато по пређашњем верном веснику.

Други Исусов одговор

5. Абгаре, велика је твоја вера. И зато би твом сину свакако могло бити боље. Али будући да сам код тебе нашао љубав већу но у Израелу, учинићу ти и више но само да си веровао.

6. Гле, Ја, Господар од искона, сада учитељ људима и вечни ослободитељ од вечне смрти, дароваћу твом сину вечни живот пре Мог вазнесења будући да Ме је љубио свим срцем не видевши Ме и не познавајући пре Мог предстојећег страдања за све људе. Тако ћеш ти, драги Мој Абгаре, дакако твога сина изгубити по телу у овом свету, но по духу ћеш га хиљадоструко добити у Мом вечном царству.

7. Али никако не мисли да ће твој син, када умре, заиста умрети. – Никако! Него када умре, тек онда ће се пробудити из смртног сна овог света ка истинском, вечном животу у Мом царству, које је духовно, а не телесно.

8. Зато се не дај жалостити у својој души. Него гледај и ћути: Ја лично сам Господ и осим Мене нема другога. Зато слободно чиним што чиним и нико Ми не може рећи: Чини ово, или, оно немој.