Пето Абгарово писмо Исусу написано три недеље после одговора Господњег на четврто писмо

1. Абгара, мали кнез у Едеси, Исусу добром Исцелитељу, који се јавио у јудејској земљи око Јерусалима као сушта светлост, као вечна сушта сила, која све преображава – небеса, светове, бића – и кога не препознају први који су позвани, а дашта који већ хиљадама година гину у тами – свако благо од нас деце ноћи!

2. О Господе! Може ли неки смртник схватити величину Твоје љубави према нама људима, који смо само Твоја створења – којом сада све поново хоћеш уобличити и при том сам ићи путем који за моје људско схватње изгледа готово незамисливим и немогућим за Бога.

3. Ако и јеси овде на Земљи, коју би једним дахом могао развејати, као сасвим обичан човек међу људима, ипак својим унутарњим божанским бићем одржаваш васцелу бесконачност и владаш њом. И свака трунка Земље, свака кап у мору, Сунце, Месец и све бескрајне Звезде ослушкују свемоћном гласу Твога срца, које је вечно средиште свих ствари и бића у васцелој бесконачности.

4. О колико неизмерно блажени мора да јесу Твоји ученици ако Те на светлом дану свога духа препознају само онолико колико ја сироти грешник из моје ноћи.