Help

jakob-lorber.cc

Глава 1 Хелиотерапија

О лековитој сили сунчеве светлости

1. Код свега овог уопште није толико битна нека одмерена количина, већ једино да обратите пажњу на праву веру и поверење у Мене. Јер ви знате да Ја итекако умем неког да удавим са неколико капи воде, а уз то неког другог који је упао у океан, да одржим у животу.

2. Ова материјална средства сама по себи овде ионако немају неко дејство, него једино то да под наведеним условима привлаче сунчеве зраке и да их задрже. Ако су материјална средства послужила и одговарала овој сврси и ако се користе у случајевима болести уз наведену дијету са правом вером у наведеној мери, неће изостати њихово дејство.

3. Пре свега је потребна - посебно од стране помоћника - несебична и добра воља и чврста вера да оваквом Мојом милошћу, коју сам му открио, помогне болеснику снагом Мога имена; јер се од болесника не може увек очекивати пуна вера. А ако је и болесник пун вере, онда ће лек утолико пре и сигурније потврдити дејство (Напомена).

4. У давно доба када су људи већ живели на овој Земљи, користили су управо ови људи, уколико би осетили неку нелагодност у свом телу, Сунце, то јест његову светлост и топлоту као једини лек ради потпуног успостављања свог здравља.

5. Изложили би своје болеснике Сунцу и обнажили би потпуно оне делове тела где је болесник осећао неку слабост, нелагодност или бол и убрзо би било боље са болесником.

6. Ако стомак није био у реду, онда је поред тога, што би претходно неко време излагао предео стомака сунчевој светлости, морао пити воду из чистог извора који је био изложен Сунцу и убрзо би му било боље.

7. Уопште први становници Земље нису тако лако пили воду која не би претходно неко време, ако је било могуће, била изложена сунчевој светлости.

8. Нису знали за дубоке и покривене бунаре и из извора, куда није могла допрети сунчева светлост, нико није пио воду; јер су знали, а и видели, да се у таквој води задржавају груби па каткад и зли духови, све док их сила небеске сунчеве светлости не би изгнала.

9. Гле, у овом до сада наведеном налази се дубока истина, јер сунчева светлост, као што можете лако замислити, води са собом чистије духове. Ови духови су веома сродни суштинским деловима душе човека. Када се дејством таквих чистих духова души приведе снажно ојачање, онда тако ојачана душа лако и брзо савладава неку слабост насталу у свом телу, зато што здравље тела једнако зависи само од довољно снажне душе.

10. Јер ако је било где првобитно настала нека слабост у души, то јест у њеним суштинским деловима и где сама душа на редован начин не може ојачати у ослабљеним деловима, онда се обраћа сопственом духу живаца [Нервенгеист] и из њега извлачи оно што јој недостаје. Али зато настаје, као у испражњеним електричним флашама, у живцима очит недостатак животне течности која их једино одржава под правим напоном.

11. Живци, тако у неку руку гладни, усисавају још недовољно чисту храну из крви, па када се то догађа, онда настаје сасвим природно неки поремећај животног тока у природи тела, из којег могу настати све могуће болести све по врсти које по дубљем рачуну душе одговарају овом или оном делу који је ослабио у души.

12. А пошто се у чистим духовима налазе све оне саставне твари душе из којих се састоји сама душа, онда је души веома лако да узме из њих за своје ојачање оно што јој недостаје, па да поново успостави пређашњи ред у свом духу живаца, а њим прави природни животни напон у живцима и у крви.

13. Управо због тога треба такође у веома многоструком погледу праву хомеопатију [по немачком лекару Самуелу Ханеману (1755 - 1843)] у многоме претпоставити свакој алопатији [такође термин којег је увео С. Ханеман]. Јер хомеопатијом се одмах самој души приводи Духовно које је сродно души, па сама душа, ако је споља примила оно што јој недостаје или што јој је барем ослабљено, бива лекар свог тела.

14. А код алопатије је тело присиљено да прво постане лекар своје душе. Па ако и оздрави великим јадом тела, тек се онда повратно може дати на успостављање тела, што је дакако веома неподесан пут потпуно повратити телесно здравље, и што се веома лако може видети и ненаоружаним очима по дуготрајном болном преболовању тела и с њим и душе.

15. Хомеопатија је према томе, као што смо рекли, права метода лечења, но, да се добро разумемо, постоје две врсте хомеопатије, наиме:

16. Под један, посебна, чија је успешност нужно несигурна, зато што ни најспретнији лекар не може увек са сигурношћу препознати где и који су делови у души ослабљени. Па према томе ни не може применити прави душевни спецификум. Онај лекар који је препорођен у духу итекако би то могао, али неком који то још није сасвим или најчешће није ни мало, готово да тако нешто ни није могуће поред све његове разумске умешности.

Глава 1 Мобилни приказ Импресум