First edition German English Afrikaans Serbian Slovak Czech Spanish Help

jakob-lorber.cc

Глава 1 С оне стране

Први чин - Чувен човек - 28.7.1847.

1. Хајдемо до болесничке постеље једног великог и изразито чувеног човека неколико сати пре његовог преминућа у вечност. Посматрајмо једним погледом како се понаша на овој страни улазећи на ону страну и како се двоје светова сусрећу и преплићу, па ће се одмах паказати јасно као сунце да оно опште правило свом и потпуном истином приказује овај предмет.

2. Гле, овај човек је починио таква дела и на такав начин и на таквом тлу – са којег најчешће звук одјека зазвечи сву земљу као хучећи метеор – да су привукла пажњу сваког и због јаког одјекивања чула се на свим земљиним тачкама водећи велике распре за и против забележене на толико хартије да би се могла прекрити сва Европа. А гле, овај чувени човек, филантроп, жестоки тобожњи поборник политичких и црквених интереса своје нације, сада лежи испружен на својој постељи сав очајан и пун страха пред дошлим задњим часом од којег умаћи, како се за њега испоставља, више нема ни најмање наде.

3. У некаквој тупавој, болној смушености види – као потајни атеиста – час вечно уништење свог постојања, час наводно осећа тобожње болове труљења, због чега балсамовање условљава тестаментарно, и да се у гробу не би пробудио, морају се срце и дроб одвојити од тела, и да им се време не одужи, морају бити погребени на  месту које људи свакако посећују.

4. Али посред оваквих кобних мисли умеша се и католицизам са својим строгим пакленим претњама, којима се овај човек наравно подсмевао док је мислио да ће живети још сто година, али сада се враћају као ноћне море и страшно ужасно муче срце нашег умирућег, које је свесно по које велике кривице, и не умирише јадно срце ни причешће, ни миропомазање, ни непрестане молитве, ни многе мисе, ни јака звоњава звона. Само све страшније и безизгледније гледа му душа пламени огањ како лиже увис.

5. У том утекне сва му ранија мушка снага и сва његова филозофија и срце се ломи и тоне у све мрачнију и мрачнију ноћ смрти. А душа стегнута са свих страна големим страхом тражи задњим дахом искру утехе у већ готово мртвим браздама срца некада толико испуњеног земаљском храброшћу. Али све је празно и уместо утехе буље у њега вечно уништење или пакао са свим страхотама.

6. Овако изгледа с ове стране, а сада да погледамо и на ону страну.

7. Гле, ево стоје три анђела код саобразне постеље нашег самртника и нетремице га посматрају.

8. Говори А к Б: "Брате, изгледа да је овај свршио. На овом трњу земаљски више неће родити грожђа. Гле, како се душа вије и ломи не налазећи излаза и гле, колико је запостављен јадни дух. Зато захвати руком у сада већ круту дроб и извиј јадну душу из њезине ноћи, а ја ћу на њу дахнути у имену Господњем и пробудити је за овај свет. А ти брате В води је путевима Господњим к њезином одредишту по слободи њезине љубави. – Нека буде!"

9. У том анђео захвата дроб нашег човека говорећи: "У име Господње пробуди се и буди слободан, брате, у складу своје љубави! Да буде!"

10. Ево, с ове стране омот смртни претвара се у прах, а с оне устаје слепа душа.

11. Анђео А приступа говорећи: "Брате, зашто си слеп?" Пробуђени одговара: "Слеп сам, учините да прогледам, ако можете, да бих знао шта се са мном збило будући да више немам никаквих болова."

12. У том А дахне на очи пробуђеног те их пробуђени отвори и погледа зачуђено около не видећи никога осим анђела В и упита га: "Ко си ти и где сам и шта се са мном догодило?"

13. Анђео одговара: "Ја сам весник Бога, Господа Исуса Христа, одређен да те водим, ако хоћеш, путевима Господњим. А ти си сада телом заувек умро спољном, тварном свету и налазиш се сада у духовном свету.

14. Слободна су ти два пута: пут ка Господу у небеса или пут к власти пакла. Све зависи од тебе како ћеш ходити. Јер гле, овде си сасвим слободан и можеш чинити што ти је воља. Ако хоћеш да те водим и пођеш за мном, поступићеш добро. Ако пак хоћеш сам себе одређивати, и то ти је слободно. Али то знај, овде влада само један Бог, један Господ и један судија, а то је Исус разапет на свету. Једино се Њега држи, тако ћеш доспети до праве светлости и живота. Све друго ће бити обмана и варка твоје сопствене фантазије, у којој сада већ живиш и ово од мене чујеш."

15. На то пробуђени говори: "Па то је неко ново учење и сасвим је против римског – значи то је кривоучење. А ти који хоћеш да ми га наметнеш овде на усамљеном месту, пре ћеш бити изасланик пакла, а не неба; зато иди од мене и убудуће ме више не кушај."

16. Анђео В говори: "Добро, твоја слобода ослобађа ме у имену Господа Исуса старатељства о теби. Зато нека ти буде твоја светлост; да буде!"

17. Затим нестаје анђео В, а пробуђени ступа у своју природну сферу, у којој је као међу својим познаницима на свету и готово да се ни не сећа шта се с њим збило и живи – дакако варљиво – као на свету и чини и даље шта је чинио на свету не марећи ни о небу ни о паклу а још мање о Мени, Господу, јер то су за њега све саме тричарије као утваре у сну и оног који би га на то потсетио, искључује из свога друштва.

18. Ево, овим првим примером већ можете схватити у какву "воду" је упао наш чувени човек. А следећи примери ће овај предмет још више осветлити.

Глава 1 Мобилни приказ Импресум