Наставак Господњег присуства трећег дана (1-90)

1. И Абедам их упита: "Па онда чујте: Веома благоволећи сам чуо испољење ваших срдаца. Тако вам је заиста најбоље – али овако како сам сада међу вама, знате, не могу остати ради ваших слободних живота и као видљиви Отац ускоро вас морам напустити.

2. А како онда када више не будем ходао ногом међу вама – а потребне су вам више силе – ко ће иступати делујући међу вама у Моме имену?

3. Ко ће вас заштитити од сваког зла и ко ће отклонити од ваших срдаца све ужасно зле замке света уколико у никоме од свих вас не пребива виша сила као скупоцена оставштина од Мене вама свима као моћна заштита према свим замкама и искушењима змије?

4. Премислите и одговорите Ми, амин!"

5. И сви овако проверавајуће упитани одговорише једногласно: "О Емануеле! – Твоје речи су више но најчистија истина само! О Ава, оне су љубав!

6. Зато када наше телесне очи више не буду имале неизрециве милости од Тебе да виде Тебе самог, о свети Оче, као што сада имају на најнедостојнији начин, онда Ти, о Ава, са својом враћеном светом видљивошћу ипак од нас нећеш узети Своју љубав, него ћеш дозволити нама, напуштеној деци, да наша срца грејемо и поново оживљавамо у Твојој бескрајној и изнад свега светој очинској љубави.

7. О Ава! Ово једино молимо од Тебе – да нама свима вечно останеш Оцем и да нас никада не напушташ својом благосиљајућом руком; тако имамо довољно силе да се одупиремо свим искушењима и да се успротивимо свим опасностима света и да их сасвим победимо.

8. Твоја света воља да буде сада као и свагда и вечно, амин!"

9. И Абедам повика јаким и дирнутим гласом: "Заиста, заиста кажем вам: Ако имате Моју љубав, онда имате све; јест, више но што ће сва небеса небесâ вечно икада схватити!

10. Изабрали сте највишу награду, која ће вам вечно остати и нико вам је неће узети.

11. Заиста, од онога који остане веран у Мојој љубави смрт ће бежати и узмицати као снег од врућих зрака летњег подневног сунца.

12. И тако остајем у љубави код вас сада као и у све вечности свих вечности, амин!"